Обраћајући се верном народу речима духовне поуке Владика Јован је у својој пригодној беседи изразио радост што се по први пут налази у овоме храму, у којем се до дан данас служи Света Литургија. Бити на Литургији значи бити у заједници са Богом, а то значи бити учесник Тела и Крви Христове. Сјединити се са Богом једино је могуће кроз причешће у заједници једних са другима. Вера је та која нас покреће и која нам даје снаге да спознамо Истину, тј Христа, и да останемо у Истини. Ходити у Истини значи ходити са Христом и у Христу, а то значи сјединити се са Њим сада и овде у Царству Небеском. То је наш крајњи циљ, речи су нашег Владике. Одговоре на сва питања једино можемо наћи у Светоме Писму, тој вечној књизи живота. А да би речи које налазимо тамо биле делотворне потребна је јака и чврста вера. Владика се осврнуо и на дирљиву причу описану код Еванђелиста Луке зч. 66. (12,16-21), о безумном богаташу. Упозорио је да поготово данас морамо водити рачуна да оно материјално не исплива на површину, и да зарад тог материјалног не запоставимо оно духовно, на чему почива наша породица.

Беседа у Пајазитову

Бити умерен у свему и водити рачуна да се не огрешимо јени о друге. Као потврду ових речи на крају своје беседе Владика налази у дубокој поуци Светог Јована Златоустог, да поред нас који имамо све постоје они који су гладни, који су жедни, који немају крова над главом. Зато морамо помагати једни другима. По одслуженој Литургији у дому честите и угледне породице Ђорђевић приређена је заједничка трпеза љубави.