Владику је дочекао велики број верног народ са децом. Са Епископом Јованом служио је и умировљени Владика канадски Господин Георгије. Епископима су саслуживали: архимандрит Доситеј Хиландарац, настојатељ манастира Ћелије, јеромонах Серафим Ракановић, настојатељ манастира Тресије, протојереј Владимир Димић парох барајевски, јереј Жељко Јовановић инжењер медицине, протођакон Дамјан Божић, протођакон Иван Гашић, архиђакон Марко Марковић, ђакон Филип Милованчевић.

На Литургији су појали Србски православни појци.

Након прочитаног јеванђеља Владика је честитао славу окупљеном народу и обратио се беседом: „Христос Васкрсе браћо и сестре. Ваистину Васкрсе. Празник Васкрсења Христовога јесте темељ и суштина хришћанског начина постојања. Васкрсење Христово је темељ Цркве, темељ вере наше јер Васкрсењем својим Господ је потврдио своје целокупно учење. Оно учење које се налази у јеванђељу, оно учење које се налази у Цркви Христовој. Свети оци кажу да је Господ Исус Христос до свог Васкрсења учио о Васкрсењу а после свога Васкрсења Он је утврдио и потврдио живот вечни. И зато је Господ Исус Христос победио грех, победио ђавола и победио смрт. Својим Васкрсењем Он је роду људском даровао живот вечни. Али оно што треба увек да имамо на уму када говоримо о Васкрсењу Христовоме, јесте то да Господ је Васкрсао и нама је показао да је то и наш пут. Јер ако ми хришћани само верујемо у Бога у овом земаљском животу, а не верујемо у онај загробни живот, онај вечни живот, онда како каже апостол Павле смо најнесретнији људи. Јер шта нам вреди што верујемо у Бога за ових педесет година колико овде можда живимо, а шта ћемо у односу на вечност. Зато је круна нашег исповедања вере коју изговарамо стално на богослужењима, где се каже: „чекам Васкрсење мртвих и живот будућег века“. Дакле, наш живот је у будућем веку, али то не значи да проћердамо и овај живот овде на земљи. Он је врло важан, јер овим животом, или боље рећи каквим животом живимо, овде на земљи од тога нам зависи тај живот вечни односно, зависи нам живот у рају код Бога са Богом. Од тога нам зависи живот у оној вечној кући. Господ наш Исус Христос показао је да је Васкрсење живот и да ћемо сви ми Васкрснути када Господ дође по други пут на овај свет да суди, како каже Јеванђеље, и живима и мртвима. Но када кажем суди, да ли Бог суди? Он је љубав, он не суди, али је Бог и љубав и правда. Он само дели правду ону коју смо ти и ја заслужили у овом животу. Он даје нама само по оном нашом труду. Зашто смо се трудили, зашто смо се залагали, зашто смо живели. Да ли смо имали пред собом само овај земаљски живот који нам није дат да га проћердамо, него да схватимо као дар Божији. Да ли смо тај дар Божији чували у овом земаљском животу или смо га распућкали. Да ли смо га чували да га предамо Богу као уздарје за тај труд, за ту љубав, за тај највећи дар који нам је Бог дао а то је живот. Дакле, том вером у загробни живот, живео је и Свети Сава, чији спомен спаљивања моштију данас прослављамо коме је овај храм и посвећен. Свети Сава нам је управо говорио, беседио, учио, управо о вечном животу.

Он је тај квасац, јеванђелски квасац, који је науку Христову, ту непрестану наду за живот вечни, усадио у нас Србе уводећи нас у једну православну породицу. То треба да разумемо који смо у Цркви и који смо крштени да смо ми православна породица. Шта значи породица? Да ли у породици треба да живи свако за себе или у породици треба да живе сви за свакога? Ако је у породици свако за себе онда породица пропада и нема ту породице. Ако у тој породици нема реда и поретка породица пропада. У православној Цркви ми смо породица где је свако одговоран за свакоа и сваки је одговоран за све. Јер чим се не бринем за другога, за његов живот, значи да сам себичан, да сам саможив, да само грабим за себе а за другог баш ме брига. Ако грабиш само за себе и своју породицу изгубићеш све и на жалост изгубићеш и породицу на духовни начин. Зато, све можемо изгубити само једно не смемо изгубити а то је вера. То је вера у Бога. То је поверење у Бога. Онај који верује у Бога је онај који има поверење у Бога. Тај верује и другом човеку и он има и поверења у другог човека. Када човек нема поверења у другога него мисли да је боље да има поверења у неког тамо другога који ће ме дизати и хвалити и који ће ми говорити да сам најбољи и најпаметнији. Ту је све изгубљено. То значи да човек хоће да се истакне. Такав човек истиче своје недостатке и мисли да је и текако у добрим односима са Богом и са другима. Он истиче своје недостатке, а није тога свестан јер је постао горд. Зато што је постао сујетан и зато што мисли да људи о њему добро говоре. Зато такви људи труде се да буду са таквим људима који добро причају о њима. То је гордост. Господ каже за горде људе да им се противи а смиренима даје благодат. Све нам је џабе у животу, џабе нам је и пост и молитва и добра дела ако у њима нема смирења. Јер и ако чиним добро, а не чиним из смирења, онда значи да то чиним ради себе да ме други хвале.

Свети Сава се угледао на Господа Исуса Христа, на најбољи пример смирења. Он је наш духовни отац који је читав српски народ привео Христу, Богу живоме и Богу истинитоме. Не лажним боговима како лажни учитељи воде и себе и друге. Ми Срби, ако почнемо да говоримо о Цркви ми говоримо о Светом Сави. Ако говоримо о српској држави, говоримо о Светом Сави. Он је родоначелник и Цркве и државе. Зато Србин, православни хришћанин не може без Светог Саве да напредује у духовном животу. Он нас је родио за Христа и зато Срби прослављају Светог Саву од мора до Дунава а и преко океана. Радујмо се данас том радошћу духовном, радујмо се као хришћани али се радујмо и као православни Срби. Ми славећи Светог Саву, ми га славимо као родоначелника нашег, онога који нас је родио у Христу и у Духу Светом. Свети Сава је једном за свагда трасирао пут нама којим треба да иде српски народ а то је Христов пут. Један је само пут који води у живот вечни а други је пут који води у муку вечну. Зато се у тропару Светог Саве каже да води у пут али не на његов пут него на Христов пут. Он све што је чинио, чинио је ради Христа. Он није везивао народ за себе иако га је покрстио, он га је везивао за Бога. Размислите како ми када желимо да придобијемо неке људе за себе, да ли их ми приводимо себи или Богу. Онај коме је стало до хвале, он ће људе приводити себи, за себе, а онај коме је стало до хвале Христове, он ће их приводити Христу. Зато нам Свети Сава поручује да нам нема спасења без јеванђеља Христовог. Јеванђеље је књига над књигама и наука над наукама. Славимо Светог Саву, али не тако што ћемо се само позивати на њега, па да кажемо да смо светосавци и Срби и православци. То нас неће спасити. Спасиће нас ако се угледамо на Светог Саву и ако применимо оно што нас је он учио. Човеку се увек чини да он нешто боље зна и од светитеља и од других, зато Светог Саву имамо као узор у овом животу. Увек ћемо казати да не можемо да живимо као Свети Сава јер је он светац, али и он је био човек као ти и ја од крви и меса, али је живео Христом јер је Христа уселио у себе. Све слабости су исчезле из њега јер је био са Христом. Све док човек има Бога у себи и док слуша Бога, он ће ићи путем Божијим. Када човек почне да слуша оног другог или када почне да слуша самог себе, онда је узео себе у своје руке и мисли да је довољан самом себи. Онда треба да погледа своја дела и како се понаша и шта ради. Такав човек не може себе да види шта ради док нема смирења у себи. Ми славимо Светог Саву и он је успоставио систем вредности који је наш народ кроз векове градио духовно биће и градио веру у Бога, градио своју духоност и своју културу. Културан човек се понаша у смирењу и он неће причати језиком него делима.

Свети Сава је највећи у нашем народу по томе што је нашем народу утемељио православну веру. Он нам је дао права имена. И данас узимамо нека друга имена. Све нам се чини да је у туђој руци већи комад. Хоћемо да постанемо културни па ћемо себе звати овако или онако. У Студеници где сам био игуман, дошли су ми људи да крсте децу, двојке и када сам их позвао да ми дају податке како ће се деца звати од њих сам чуо да би желели да се зову Трактор и Тракторка. Опростите али ја нисам могао да их крстим тако. Отишли су код једног другог свештеника који их је крстио тим именима и тако је прошло много година. Дошли су код мене двоје младих и лепих људи и објаснили ми да су то деца родитеља чија имена нисам могао да прихватим за крштење. Питали су ме да ли могу да им променим имена. Та деца су патила и што се тако зову а не као на пример Сава и Милица.

Највећи је Свети Сава по томе што је нашем народу утемељио веру и силу који ми треба да умилостивимо. Он се није додворавао другоме из страха да га неко неће хвалити и говорити добро. Свети Сава нас је увео у веру која је постојана, аутентична, јеванђелска. Он је знао шта је Божији промисао и зато је дао цео живот за Христа и свој народ. Из житија се види какве је све невоље имао у животу. Био је спреман да и живот свој да за Христа. Једино горе, што је знао Св. Сава је издати и одрећи се Христа. Зашто човек издаје човека који је икона Божија. Зато што није по његовој мери. Себе не види. Он издаје човека да би се додворио неком другом човеку због хвале. Када издамо Христа и Његову науку и када не живимо по Његовој науци у ствари издајемо сами себе и своју породицу и тако издајемо и Цркву и државу. Треба да се чувамо од такве издаје и да се не одрекнемо Христа. Одрећи се Христа значи одрећи се спасења и Васкрсења. Бог није човека створио за смртност већ за бесмртност. Због греха смо добили плату а то је смрт. Свака наша невоља у животу нам долази што нам слаби вера и што не слушамо. Ко слуша тражи поуку а ко не слуша не вреди му говорити. Док ми данашњи Срби идемо путем Св. Саве ми идемо путем Христовим. Господ нам је казао да је наш пут крстолики и да идемо путем крста на Голготу а са Голготе на Васкрсење. Крст није само симбол страдања већ је и симбол победе.

Свети Сава је наш заштитник и молитвеник пред Богом. Када имате било какву недоумицу помолите се Богу и Св. Сави. Молитве ће нам бити услишене ако је из чистог срца ако је у њему Бог. Јеванђеље нам каже да ће они који су чиста срца Бога видети. Благо српском роду што има молитвеника пред Богом Св. Саву и читаву плејаду светитеља. Видите да смо у невољама и цео свет, а не само ми Срби и од тих невоља ће нас само спасити Бог. Потребно је да прихватимо речи јеванђеља да не чинимо другимо што не желимо да они нама чине. Св. Сава ником није желео зло него добро и треба тако и ми да добро чинимо, добро желимо и добро ћемо и добити. Бог Вас благословио браћо и сестре“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После причешћа великог броја деце и верног народа, уследила је литија око храма, а затим је Владика Георгије, испред храма, пререзао славски колач. Овогодишњи колчар Милован Јовановић, са својом породицом, припремио је трпезу љубави за све присутне вернике који су у заједници са Епископима прославили храмовну славу Светог Саву.