Отварању изложбе је присуствовао Његово преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован, који је на почетку вечери пригодном беседом благословио све присутне. Уз присуство директора Народног музеја у Крагујевцу г. Милоша Јурића, свештенство и монаштво Епархије шумадијске, посебно нам је задовољство да истакнемо присуство великог броја ученика крагујевачких основних и средњих школа и заинтересованих грађана.

Поменути пројекат је реализовао Просветни одбор Епархије шумаијске под покровитељством Управе за сарању са црквама и верским организацијама.

Најпре су 20. и 23. маја у Манастиру Дивостину, у циљу подизања свести ученика о коренима и значају српског језика и културе као и њиховој инкултурацији и неговању у савременом изражавању, тј. очувању лепог говора и других видова уметничког изражавања, са ученицима крагујевачких основних и средњих школа, реализоване су четири тематске радионице:
- Калиграфску раионицу водила је мастер ликовни уметник Екатарина Кудрјацева Милетић
- Беседничку – дипломирани теолог јереј Марко Вуксановић
- Музичку – музиколог Маја Радојевић,
- Радионицу црквенословенског језика – мастер теолог Стефан Јанковић.

У оквиру радионица се 120 ученика крагујевачких основних и средњих школа упознало са основама и исходиштима српске културе и писмености.

Лепоту програма који је изведен на отварању изложбе дугујемо управо њима. Они су нам извели програм који је био састављен од продуката рада у наведеним радионицама.

У жељи да и ми данас следимо Стопама Кирила и Методија, али и да потсетимо на значај њихове мисије како за развој хришћанства тако и за потврду и одржање личног идентитета, отворена је изложбена поставка постављена на дванаест панела. Ове године је наша замисао била да животну причу о светој браћи прикажемо кроз историјски контекст времена у коме се мисија догодила, обухватајући при том и њихове ученике, Климента, Наума, Ангелара, Саву и Горазда.

Аутори изложбе су дипломирани теолози јереј Владан Костадиновић, протојереј Саша Антонијевић и Оливера Станчић.

Сви заинтересовани изложбу могу посетити до 31. маја 2022. године.

Аутор пројекта, Оливера Станчић