Чтецирали су Лазар Марјановић и Василије Тешић. Својим појањем Литургију су улепшали хор “Пресвете Богородице” Саборног храма из Крагујевца као и “Србски православни појци” из Београда.

Беседећи на прочитано зачало Јеванђеља од Јована, Владика је рекао да: “Христос Васкрсе! Васкрсење Христово је темељ наше вере. Наше Цркве. Темељ нашег хришћанског зивота. Без тог темеља не би могло бити нашег сабрања да славимо Бога да се Богу молимо. Да слупоиузимо свету Литургију, да се причестимо Телом и крвљу Христовом, да тако постанемо сједињени са Њим. Сабрали смо се и да се сетимо и ваших светих предака који су пре 200 гдина саградили овај свети храм. Овај храм је доказ њихове вере. Доказ да су веровали у Цркву и зато су хра подигли да се у њему народ сабира и Богу моли. Ако би смо размислили, за ових 200 година колико је Литургија овде одслузено. Колико је овде дошло болесних људи и душом и телом., а после Литургије излазили оздрављени. Сами зидови ове брвнаре знају тајне које су људи овде исповедали, отварајући своје срце и душу пред Богом. Богу је знано колико је овде примило причешће, крштење, венчање, опела обављено.... Све је то тајна Цркве Христове, доказ љубави и вере наших предака. Да људи у храм долазе да се мире са Богом и једних са другима. Да виде лице једни других. Видех лице брата видех лице Бога. Колико је овде суза проливено, туге ии патње. Овде је народ два века долазио и долази да пред невидљивим али сцве присутним Богом искаће своју тугу и радост, али и заблагодари Богу, што Бог нама даје. Бог нам више даје него што заслузујемо. Незаслузене дарове Бозије примамо. Ако то сгватамо, онда нећемо се гордити и мислити да смо то добили по заслузи. Верујемо да се сада на Небу радују душе наших светих предака који су овај хтрам саградикли. Верујем да се радују и зато што смо ми данас овде да их се сетимо у молитвама њихове вере, љубави и трудова. Никада није било лако подићи храм, али прегаоцу и Бог помазе. Даје му моћи слиле и снаге да човек чини добро. Сећамо се апостола Павла који говори Добро чините да вам се не досади. Добра никада много, азла и кап је превише. У човеку су опба. Шта ће овладати нама до нас стоји. Ми ћемо казати да ћелимо добро, али да ставимо прст на чело и проверимо. Да ли је то што чинимо угодно Богу и да ли је угодно Човеку? Даће нам Бог вере и смирења па ћемо узрастати у добру јер Бог нас је створио да чинимо добро. Док је човек био окренут ка Богу, очима , мислима и срцем, чинио је добро. Док је слушао Бога, чинио је добро. Али када се у њега уселила гордост да он жели да буде као Бог, онда није послушао заповест Божију да не једе са свих плодова дрвећа у рају,само са једног дрвета да не једе дрвета познања добра и зла. Љубопитљивост људска га је натерала да окуси и доживео је изгнање из раја. То није био смо његов грех већ се он простире до дана данашњега и тах грех спирамо у тајни крштења. Сваки човек који се рађа носи у себи првородни грех. Бог нам је дао Цркву, себе, покајање, све да се чистимо и поноо постанемо свети људи. Хришћанин је намењен да буде свет. У Светом Писму се каже да будемо свети као што је свет Господ наш Исус Христос. Данас се радују душе наших предака да прославимо Бога и да се сетимо Бога. Наш народ каже без Бога ни преко прага, али опет човекова сујета иу гордост. Не треба нам Бог да прескачемо прагове већ да када не будемо могли да прескочимо, сетићемо се Бога. Мој отац је нама говорио: Децо када се небо наоблачи, молитва пуно не значи. Зато се треа молити пре него ли дође до проблема. Зато смо у овој шестој недељи чули како је Господ исцелио да вид човеку који је рођен слеп. Његови родитељи су тражили лек на све стране, али нису дошли до Христа И све док нису нашли Христа он није могао да прогледа. Данашње Јеванђеље каже како су ашпостоли питали Христа ко сагреши: он или родитељи његови те се овај човек роди слеп. Није сагрешио ни он ни родитељи његови већ да се јаве дела БожијА на њему. Христос жели да кјеже де се остави по страни грешност, већ да ово чудо посматрају као уверење, да је Христос заиста Бог. Само Бог може да чини и учини ово. И човеку је све ,пгуће само ако живи по Богу и са Богом. Бог даје човеку моћ и силу. Апостоли су мртве Вадскрсавали, болесне дизали. Зар нису истио то и светитељи чинили. Зар данас не видимо та чуда која Бог чини преко светитеља и светих моштију. Не чини Бог чуда ради себе него ради нас, да би смо се ми уверили да Бог постоји. Човек може да поверује у чуда само ако поверује у Бога. Онај који не верује у Бога, не верује ни у чуда. Тамо где је вера тамо се чуда догађају. Зати ми у храм долазимо са вером да тако прилазимо Богу. Да верујемо Богу. Можда ће неко рећи да се не сусреће са Богом. Треба нешто учинити да би смо се срелчи са њим. Зато треб учинити да нам се отворе духговне очи. Не можемо телесним очима вудети Бога. Духовним очима можемо. Данашње Јеванђеље говори како Бог чини чудо и разлива милост своју по земљи, по делима својих руку, али ми често не видимо и не осећамо да Бог стално чини чуда. Зато нам требају духовне очи и сагледамо та чуда. Када освећујемо води ми говоримо: Велики си Господе и чудесна су дела твоја и нико није у стању да опева чудеса Божија. Нема тог језика који може да опева и искже чуда Бпжија. Наш језик је слаб, аречи бледе да опишемо све што је Госпоод чинио и чини и данас. Чуда се догађају код верујућег човека који има праву храбру веру. Не код оних који имају маловерје, који се баве гатањем и врачањем. Нас невоље сналазе зато што нам слаби вера, нада и љубав, осећање за другога. Дешавају се код оних који имају вере. Ко нема вере је духовно слеп за све оно што се око њега догађа. У колико види он приписује неким вишим силама. Човек је склон да прихвати све споредно, уместо ониога што треба најпре да види. А најпре треба да види Бога. Кад види Бога, видеће и другог човека. И обрнуто. Где је Бог ту је и чудотворац, а ту се и лудеса догађају. Народ је био збуњен када је Господ отворио очи слепоме, па су питали ко је тај човек који ти је отворио оче, аслепи одговара направи ми балти, пкмаза ми очи рече иди у Силоамску бању, ауми се. Тако учиних и прогледах. Господ је у земаљском животу исцељивао људе на различите начине. Некада само реју. На реч је Господ и Васкрсавао. Сећате се у Светом Писму Господ каже теби говорим Лазаре устани. На реч Боћију људи су васјрсавали и оздрваљали. Некада је лечио додиром. Сећате се жене која је 20 година боловала од течења крви и ни један јој лекар не могаше помћи. Говорила је само када биу се могла дотаћи реса хаљина Његових, оздравићу. Дотакла их се решена, збуњена. Христос пита ко ме се дотаче, док апостоли кажу колико је барода и колика је гужва около Њега, како би могли то знати. Он каже да осети силу која је изишла из њега и окренувши се спази жену и рече јој: не плаши се вера твоја спасла те је. Она је захваљујући вери и благодати Божијој оздравила и видимо да је било довољно само присуство Божије како би се народ осетио исцељеним и здравим. Видимо несвакидашње Божије чудо пљунувши наземљу помазавши очи слепоме где он прогледа. Неко ће питати да ли је све то Христу заиста требало. Наравнио да није.Господ је хтео да на сачува од мржње, пакости и ега и да нам каже човече од блата си створен зато размишљај и смиравај се. Овом човеку је отворио духовне очи али је он прво испред себе видео Бога. Видети Бога значи осетити Бога у себи и осетити љубав Божију у себи. Према творевини и човеку. Треба да се молимо Богу да нам отвори духовне очи. Дар је имати телесне очи јер нам је дао видимо лице другог човека и да не идемо по тамо овога света јер не ћемо збати где ћемо да упаднемо у рупу. Зато то не треба да злоупотребљавамо. Да славимо Бога, да га хвалимо и молимому се. Да славимо човека као икону Божију. За шта ми све то употребљавамо језик свој ми ваљда сви знамо. Када су нам духовне очи помрачене, онда нам је помрачен ум јер није везан за Бога. Онда није везано за добро, већ за зло. Човек духовно слеп чини свакаква зла дела мислећи да чини добро. Зато је Господ рекао да ће доћи време када ће вас убијати и мислити да богу службу приносе. Зато замолимо Бога да нам помогне да нам се отварају духовне очи да сагледамо оно што не можемо видети телесним очима. Бог је ту Бог је љубав, воли човека и чује наше молитве ако излазе из чистог срца из смирења. Нека је срећан и Богом благословен данашњи дан и наше сабрање, два века постојања овога храма. Треба да се трудимо да не заборавимо овај Храм , да у њега долазимо да се миримо са Богом. Ако неко мисли да није у завади са Богом треба да зна да јесте кад год зло помислимо или учинимо. Нека молитве светих предака буду са нама нека сте срећни и Богом благословени и нека Бог чува све вас!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након причешћа верних Владике је доделио орден Светих Новомученика крагујевачких општини Баточина, а Архијереским граматама признања за труд и несебичан допринос ћивоту Цркве одликовао је Здравка Младеновића, Зорана Милисављевића, Милорада Миладиновића, Љубишу Ђорђевића, Милана Глишића, Радомира Марковића, Миладина Милића, Стевицу Величковића, Сашу Голубовића и протојереја Веселина Селенића. Прослава јубилеја је уприличена у великој шатри уз присуство више од хиљаду верних из Брзана и околине.

протођакон Мирослав Василијевић