НАСТАВАК ПРОЈЕКТА КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ – ЗДРАВ!

НАСТАВАК ПРОЈЕКТА КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ – ЗДРАВ! У сали Духовног центра саборне цркве у Крагујевцу 23. децембра. 2008. године одржано је предавање проф др Биљане Вулетић на тему “Алергија у одојачком периоду,атопијски дерматитис и алергија на храну”.

Oво је још једно предавање које организује Институт за јавно здравље Крагујевац под покровитељством Града Крагујевца, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована.

Циљ пројекта “Када порстем бићу ЗДРАВ” је смањење броја оболелих од алергијских болести и астме на територији града Крагујевца.

АЛЕРГИЈЕ У ОДОЈАЧКОМ ПЕРИОДУ, АТОПИЈСКИ ДЕРМАТИТИС И АЛЕРГИЈА НА ХРАНУ

Проф.др.Биљана Вулетић
Педијатријска клиника Крагујевац
Медицински факултет Крагујевац

Неподношење протеина крављег млека, као најфреквентнијег облика алергије на храну се среће код 3-5% деце углавном у доба одојчета и малог детета. Настаје као последица алергијске тј, неадекватне имунске реакције на различите протеинске компоненте крављег млека. Према својој основној природи и по брзини испољавања нежељена реакције може бити рана и касна.Готово увек је пролазног карактера и примарно погадја одојчад атопијске конституције, посебно ону у првом полугодју живота и на вештачкој исхрани. У факторе који значајно доприносе развоју овог поремећаја спадају уродјени дефицит ИгА као и исхрана обичним, крављим неадаптираним млеком.

Клинички се манифестује кроз спектар различитих манифестација као што су нпр. црвенило око уста, коипривњача, отоци око очију, лица, екцем на кожи, повраћање, грчеви у трбуху, хронични пролив, повраћанује, крв у столици, малокрвност... Некада је, мада изузетно ретко, могућ и прави анафилактички шок.

Дијагноза неподношења протеина крављег млека се заснива на детаљној личној и породичној анамнези, типичном клиничком налазу,позитивним кожним пробама, и одговарајућим лабораторијским и серолошким анализама (укупниИгЕ, специфични ИгЕ, ЕЦП.).

Основу терапије овог стања чини елиминациона дијета прилагодјена начину сензибилизације, узрасту детета, врсти и степену преосетљивости. Одојчету које доји се не ускраћује мајчина храна, само се њој искључује из исхране кравље млеко, док се оном коме је поремећај наступио као последица вештачке исхране или дохране дају специјална млечне формуле базиране на екстензивном хидролоизату протеина. Такодје се као важан фактор стабилности цревне слузнице и активације имуног одговора саветује поспешивање развоја пожељне интестиналне флоре кроз додавање пробиотика, пребиотика храни, или оба итстовремено што даје симбиотски ефекат са најбољим резултатима.