Беседећи на зачало Јеванђеља од Луке, Владика Јован је рекао:

“Чули смо поуку из данашњег Јеванђеља како је Господ рекао својим ученицима и свима нама какве све невоље и искушења могу да нас снађу у овом животу, али она најпре могу да дођу од нас самих, али могу да дођу и од људи. Данашње Јеванђеље говори да не можемо ништа да победимо без Бога. Људи ће вас изгонити, али апостол Павле каже обуците се у свеоружије Божије да би сте се могли успротивити онима који вас прогоне. На првом месту то је вера, па благодат Божија. Кад човек живи у благодати, онда живи и у Духу Светоме, а он је тај који нас води и руководи, а Дух Свети је онај коме кажемо дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте. Ако човек живи у Духу Светоме, он га води, говори му и штити. Да би нас Дух Свети штитио. Јеванђеље каже да када вас изведу пред судије, не брините се шта ћете рећи или како ћете одговорити, јер ће вас у тај час Дух Свети научити шта треба рећи. Ми треба да будемо у Духу Светоме, а Дух Свети ће нам открити и казати нам све што ће нас снаћи. Када је Господ Исус Христос слао апостоле да проповедају Јеванђеље није казао ни обећавао ништа лагодно у животу. Ништа нећете уживати од плода свога рада док проповедају Јеванђеље. Напротив казао им је да ће у свету имати невоље и да ће их сви омрзнути управо због тога што проповедају Христа. Да ће их омрзнути због имена Божијег. Исто се то односи и на оне који хоће побожно да живе. А када кажемо побожно не мислимо на оно да се претварамо да смо побожни, већ да се непрестано Богу молимо, али да то не показујемо пред људима. Све што показујемо а није по Богу то је на пропаст нашу. Зато је речено у Јеванђељу ко год хоће побожно да живи биће гоњен. Када смо у прилици да нас гоне и чине нам зло, Господ нам каже да не узвраћамо на зло, злом, већ добротом и да отрпимо. Све што нам други наносе, да се потрудимо да нам Бог да трпљења, јер данашње Јеванђеље на крају каже, трпљењем својим спасавајте душе своје. На ову реченицу наш народ је одговорио није јунак који туче, већ онај који отрпи. Отрпиш ли нећеш разњевити ни онога који ти зло чини, отрпиш ли нећемо никоме зло учинити, а где ће нам онда крај бити? Најбољи пример трпљења, је сам Господ Исус Христос. Ако читамо Јеванђеље видећемо да је Господ трпео све од кад се родио на овоме свету па све до издиханија на Крсту на Голготи. Он је најбољи пример какао љубав дуга трпи. Највећа љубав је Божије љубав. Када апостол Павле описује љубав говори како она дуго трпи, како се не надима, она се жртвује, а човек који нема праве љубави он се стално надима, он на прихвата ништа када му се указује на његову грешку. Љубав је та која трпи и ако погледамо цело Јеванђеље, видећемо да цело говори о трпљењу. Трпљењем спасавајте душе своје. Ако је Бог повукао сва чуда са Земље, још увек није повукао чудо о трпљењу и милости. Шта би било од нас да Бог није милостив. Зато у Цркви певамо слава Господе твом дуготрпљењу. И ми треба да будемо наоружани трпљењем. Никада се нећемо покајати ако отрпимо али ћемо се покајати ако не отрпимо. Ав. Антоније је говорио да када је год ћутао никада се није покајао., али кад год је проговорио увек се покајао. Јер када човек изусти реч своју није више господар те речи, а ту реч тумаче они којима је упућена. Свето Оци кажу да је трпљење кад те куну благосиљај. Кад те бију праштај, кад те мрзе, воли. Трпљењем побеђуј мучитеље своје као што је Господ Исус Христос победио мучитеље своје. Он се молио за оне који га прикивају на Крст. Ако нама неко нешто каже или на судари, хоћемо ли ми отрпети? Неко хоће, али не већина. Ако и отрпи, осетиће жаоку па ће гледати да узврати, али то није оно што спасава. Враћај зло добрим и бори се смирењем са гордошћу и грубошћу. Против мржње љубављу. Са увредом праштањем, са клеветом, молитвом. То је пут победе, а не узвраћање зло злим. Ми смо позвани да трпимо све до другог доласка Исуса Христа на овај све. Тада ћемо добити награду за трпљење, али и пре ако верујемо да Господ благосиља трпљење наше. Тајна трпљења је управо у богољубљу и човекољубљу. Ало волимо другога нећемо му зло нанети. Нећемо вређати и давати повода. Свети Оци кажу , ни једну врлину човек неће стећи ако се није наоружао трпљењем. Христос нас учи да ђавола треба победити безазленошћу и дуготрпељивошћу. Нека нам Господ помогне да се наоружамо трпљењем. Велика искушења људе сналазе. Цео род људски је у искушењима и биће их још више. Ми треба да живимо у Богу и вери како нас Црква учи и Свети Оци. Ми треба да живимо са таквом вером да кажемо нема тог искушења пред којим нам Господ неће помоћи. Опет не можемо тражити од Бога ништа да нам да ако немо смирења и ако немамо трпљења, Бог вас благословио.”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након канона Великог Входа Владика Јован је благоизволео да ђакона Милоша Коцића рукоположи у чин презвитера, при чему је рекао: ”Велики је дан учествовати у Литургији. Литургија је радост, објављује Бога. Велики благослов је учествовати у Лиургији. То значи живети Литургијом и причешћивати се. Поред те радости ми имамо радост јер ће данас ђакон Милош Коцић бити рукоположен за презвитера. Да се помолимо Богу да благодат остане На њему до краја живота, а он да се моли за нас. Промисао те је прозвала да будеш свештеник. Господ те је призвао. Оно што ти сада могу рећи и да те молим да се не огрешиш о своје признање и да те ухвати гордост и кажеш себи сада сам ја свештеник и више ми ништа не треба. Давно је речено: ком је много дато много ће му се и тражити. Свештенику је много дато, оно што није дато ни анђелима. Дато му је да он Богу позајмљује и своје речи и своје руке. Дато му је да преко њега силази на дарове и претвара хлеб и вино у истиниту Тело и Крв Христову. Зато те молим да чуваш себе у благодати и служиш свету Литургију у Духу Светоме са страхом Божијим. Чувај благодат да би те благодат сачувала. У страху Божијем је мудрост. Не да се плашимо већ да одагнамо грех од себе и све што је лоше, да не прекорачимо тамо где не треба. Будући свештеник Милош ће бити свештеник у Војсци и то је још један посебан дар и благослов. Данас нам треба на сваком кораку да проповедамо Христа. Немој да се трудиш само речима да проповедаш Христа, већ и делима. Да те ти људи у Војсци, где је Богу хвала присутан свештеник у Војсци што је до недавно било незамисливо, оно што вам јато треба и да оправдате. Само ћеш кроз смирење моћи да покажеш да си слуга Божији. Данас постајеш свештеник, али остајеш слуга Божији. Морамо стално мислити да смо ми слуге и да извршавамо оно што нам Господар заповеда. И благо ономе слуги кога Господар нађе да извршава оно што му је заповедио. Нека ти је срећно и Богом благословено и понављам чувај себе у чистоти и овом призиву. Буди срећан и благодари Господу што те је призвао да будеш служитељ олтара и служитељ Господу и народу. Нека ти је срећно и благословено!”

Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

протођакон Мирослав Василијевић