Том приликом Преосвећеном су саслуживали: архијерејски намесник крагујевачки протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, ректор богословије протојереј ставрофор др Зоран Крстић, јереј Александар Мирковић, и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: Влада Степовић и Лазар Антонијевић.

За певницом је било свештенство храма са верним народом.

По прочитаном Јеванђељу Преосвећени је истакао да је Христос дао својим ученицима власт над нечистим духовима, да изгоне демоне, да болесне оздрављају, да слепима дају вид, и све то јесу уствари дарови Божији које Бог даје свакоме од нас: “Бог нам не даје дарове да се ми гордимо тим даровима, него нам даје да те дарове умножавамо у себи, и да кроз то умножавање делимо и другоме, јер зашто да се гордимо даровима кад ти дарови нису наши, дарови су Божији, и сваки дар силази одозго од Оца светлости, како читамо стално на светој Литургији. Човек је дужан да живи тим даровима и да их умножава и да му служе на спасење. Дарове које нама Бог дарује браћо и сестре, то су дарови незаслужени, нисмо их заслужили, али Бог из превелике љубави своје и Божије која воли свакога човека подједнако и зато Бог дарује дарове Духа Светога, да Дух Свети нас води у руководи. Сама реч дар не значи да се не ради о нашој заслузи већ о Божијој великој љубави. И зато је човек дужан да стално има на уму и пред очима дарове Божије да их умножава а не да их закопава…

Дакле, свакоме је дао по моћи духовне снаге колико ко може да носи. Човек треба да буде задовољан са оним што му Бог даје. Да не осуђује никога што је добио два таланата, а онај пет таланата. Опет Јеванђеље говори да колико ко даје толико се од њега и тражи. Дакле, Бог нас боље познаје него што ми себе познајемо. Он зна колико можемо да понесемо, зна наше срце и веру. На крају Јеванђеља када је Господ послао своје ученике да проповедају Јеванђеље, да проповедају Царство Божије, а то је Господ Христос, стога су Апостоли дужни унети га у душу житеља земаљских тако да од земље начине небо, а од људи да начине богове по благодати. Видите шта благодат Духа Светога и дарови чине од људи. Зато им Спаситељ даје власт и силу над болесницима и смрћу, као што каже: болесне исцељујте, губаве чистите, али каже: забадава сте добили забадава и дајте. Хришћанин не сме да буде себичан човек, па да само мисли на своје спасење, али мора да се моли за свакога. То је хришћански. То чини заједницу Бога и људи, која се огледа кроз заједничку молитву, кроз све оно што је у заједници, кроз све оно што је у Цркви и кроз Цркву. Човек наг долази на овај свет, и такав одлази са овога света. Ништа он материјално не носи са овога света. Носи духовне дарове, ако је живео даровима Духа Светога, а нема човека без дара Божијега, без Духа Божијега. Сваки духовни дар потиче од Духа Светога, и што човек умножава у себи благодатне дарове, у њему се умножава Дух Свети, тога човека Дух Свети води и руководи. Зато молимо се Богу да сачувамо дарове које нам је Бог даровао, да би ти дарови били нама на спасење, духовну радост, да би те дарове умножили да са њима изађемо пред лице Божије. Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије, Преосвећени је причестио верни народ, који је заблагодарио Богу на свим даровима, које су примили на светом сабрању.

ђакон Александар Ђорђевић