Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали чланови певачког друштва „Србски православни појци“ из Београда.

По прочитајој перикопи из Светог Јеванђеља Епископ се верном народу обратио богомнадахнутом беседом, рекавши: „Да замолимо Свете апостоле да се моле за нас. Да нам вера буде јака као што је била у овим Светим апостолима. Ако немамо јаку веру, ако не верујемо и ако не живимо по тој вери онда ништа не можемо да остваримо за своје спасење. Ако немамо праву веру, онда немамо ни смирења. Ако немамо праву веру онда немамо ни молитву праву. Од вере све полази, зато Господ и говори: све је могуће ономе који има вере. Онај који има вере, за њега је и оно немогуће постаје могуће.

Ми данас славимо ова два велика светитеља, свете апостоле Петра и Павла, који су били примери како треба веровати, и били пример како треба живети по тој вери. Ми данас заједносабрани овде, и данас је Бог са нама на овој светој Литургији, зато то треба да имамо у осећању своме; да када смо на Литургји да смо закорачили у Царство Небеско. Литургија је Царство Небеско. Главни циљ Светих апостола Петра и Павла јесте био да проповедају Јеванђеље по целоме свету. Њихов главни циљ је био да целу васељену просвете благодаћу Духа Светога и Светим Јеванђељем. Ако хоће људи да живе по Јеванђељу међу њима ће владати мир, слога, поштење, искреност. Ако људи буду живели по Јеванђељу наћи ће решења за све своје муке, патње и боли. Али ће наћи и утеху у радости зато што живе Светим Јеванђељем. Љубав ове двојице апостола према Господу, као и вера била је велика и зато се они по вери називају великим апостолима. Задобити Христа, значи задобити и небо и земљу. Свети апостоли Петар и Павле су били весници Јеванђеља.

Свети апостол Павле, био је најобразованији човек онога времена и најобразовани човек у свом времену. Био је богомнадахнута труба Божија. Кроз њега сам Господ Христос је говорио. Он је проповедао име Христово кроз читав свет. Он је свуда оснивао Цркве у читавом свету. Његов живот је био поистовећен са животом Христовим, до те мере да је он могао да каже “не живим ја више себи него у мени живи Христос”. Савле, овај Павле, био незнабожац. Не само да није знао за Бога, него је и гонио све оне који су веровали у Христа. Али када је срео Христа, и када га је осенила светлост Христова, он је пао, ослепео је. Када је Господ послао Ананију да му врати вид, овај се као човек уплашио, “куда ме шаљеш Господе, па он убија?” А Христос му каже: “Иди, и не бој се јер њега изабрах да ми буде сасуд благодати Божије”.

Апостол Павле је говорио “све ћу дати за све, али Христа нећу дати низашта”. И ми треба да будемо на таквом путу да се трудимо да Христос живи у нама. Тамо где је Христос, тамо је све добро, тамо је све освећено. Наше је да примером више него речима показујемо и доказујемо да смо хришћани, да би кроз наш пример и живот хришћански и други се учили хришћанским животом. Човек себе највише проповеда, тј. представља онако како он живи. Човек може сам себе да види у потпуности какав јесте, ако је само Христов и ако себе гледа кроз Христа. Потребно је то нама данас овде да сведочимо име Христово. Ако је мало оних који верују у христа и ми смо за то одговорни.

Други апостол кога данас славимо је петар, за кога је сам Господ рекао: “на том темељу тј. на темељу чврсте вере сазидаћу Цркву своју, ни врата пакла јој не могу одолети”. Петар, за разлику од апостола Павла био је једнотаван човек, био је необразован човек овом светском науком, али је имао јаку и непоколебљиву веру. Обојица су били људи, као и ми, али оно што је најважније нису пали са неба. Када су наишла искушења Петар се одрекао Христа, али се и покајао. То Петрово покајање треба да нам је пример, јер грешимо на разне начине. Сваки грех је јено мало одрицање од Христа. Зато нам је Господ дао свету тајну Покајања. Дао нам је могућност да препознамо када смо погрешили. Само човек са вером може да препозна када је погрешио. Бог је милостив. Христос треба да нам буде вера у нашем животу.

Ова два апостола претстављају два света на изглед, а у ствари су један свет. Свет у Господу. Ова два човека имају два различита темперамента, али су све своје тенперамента све своје карактере усредсређивали ка Христу. Зато међу њима није било неједнакости.

Сваки хришћанин је позван да буде апостол. Да буде сведок живе вере у Господа Христа и да својим животом проповеда Господа Христа. Свети апостоли петар и Павле су добар пример како треба ићи истрајно за Господом. Ићи путем Христовим, јер је то једини пут да будемо спасени.

Да се молимо светим апосолима да нас ојачају у вери. Вера мора да буде јака. Нака нам Господ помогне и свети апостли да ми бар пожелимо да Господ буде с нама и Он ће се уселити. Када Христос живи у нама она смо ми прави људи. Без Христа видимо само зло у човеку, а не видимо добро. Човек види оно што жели да види, чује оно што жели да чује.

Срећна слава овој светој обитељи, игуманији и житељима ове свете обитељи. Срећан и благословен ваш долазак у ову светињу.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

По заанвоној молитви уприличена је литија око храма, а затим је Преосвећени пресекао славски колач, после чега је литургијско сабрање било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Евгенијом.

јереј Бојан Стојадиновић