Епископу је саслуживао изабрани епископ липљански архимандрит Доситеј Хиландарац игуман манастира Ћелије, гости из епархије Ваљевске: протојереј-ставрофор Томислав Цветиновић и протојереј Зоран Марковић, намесник Колубарско-Посавски Златко Димитријевић и парох Чибутковачки Жељко Ивковић и гост из епархије сремске Бранислав Керечки.
На Литургијском сабрању такође су служили и гост из епархије Нишке ђакон Никола Милић, као и јерођакон Василије (Старовлах), протођакон Никола Урошевић и ђакон Александар Бабић.
Лепоти литургијског сабрања допринело је појање појаца певнице манастира Светог Великомученика Георгија.
Овом приликом Владика Јован је следујући древној хришћанској пракси и отачким учењима, у оквиру литургијског сабрања крстио малу Ружицу, кћерку вероучитеља Дејана Јовановића из Лазаревца и његове супруге Александре. Након Светог Причешћа и након пострига косе и уцрковљења новокрштене Ружице, за присутне је уприличена Трпеза Љубави, трудом вероучитеља Дејана Јовановића и његове породице.
У својој богонадахнутој беседи преосвећени владика је говорио о Светој Литургији која је предукус Царства Божијег. Говорећи о важности Свете Литургије нагласио је да треба да се спремамо за свету Литургију и да на њој будемо сабрани и усредсређени на молитву. Да не будемо верници само на Литургији, него и када се вратимо свакодневном животу да се понашамо онако како приличи Православном хришћанину. Владика је говорио и о Светом Атанасију Великом и његовом животу, позивајући да и ми живимо благочестиво и да следимо блаженства о којима се говори у днашњем јеванђељу. Човек који је заљубљен у себе, није заинтересован да ради на себи и да се поправља, него се труди да се претвара пред другима, а изнутра остаје празан. Ако све што урадимо не измени нашу душу на боље, онда нам то неће бити од користи. Наше спасење треба да иде постепено, као лествица. Не може се одједном успети на небо, већ је за све потребан подвиг, молитва и смирење. Ми се често молимо Богу и вапијемо за Царством небеским, а не царством земаљским. Само својим делима ћемо се оправдати или осудити. Онај ко се уподобљава Христу назива се сином Цркве. Данас се и мала Ружица која је крштена увела у окриље Цркве. Крстили смо је погружењем у воду, запечатили печатом Духа Светога и увели у Цркву у којој се сви спасавамо. Ван Цркве нема спасења. Често мислимо да смо именом или звањем у Цркви, али запитајмо се да ли заиста живимо у Цркви. Кроз крштење ми улазимо у Цркву, и управо је мала Ружица данас постала члан Цркве и данас ће примити још једну Свету Тајну, а то је Света Тајна Причешћа која је у стара времена била неодвојива од Свете Тајне Крштења. Крштење је рађање за нови живот. Телесно рађање без духовног рађања нема значаја.
Крштење је почетак новог духовног живота и рађање за вечност. Крштење је услов нашег спасења, јер како каже Господ „Ко се не роди водом и Духом не може ући у Царство небеско“. Данас је велика радост за земаљску, али и за небеску Цркву. Шта човек чини ако не испуњава заповест Божију „Рађајте се и множите се и испуните земљу“. Не знају родитељи да ако убијају децу у утроби, то је исто као да су човека одраслог убили.
Сви ми смо одговорни за спасење свакога, јер ако и пред дететом не поступамо исправно, не чинимо добро јер је по речима Светог Јована Златоустог дете упија као сунђер сваку реч пред њим изговорену и касније то научено репродукује. Молимо се данас Богу да нам да да осећамо блаженство када се кроз причешће са Њим сједињујемо. Молимо се и за новокрштену Ружицу да бело платно у које се данас оденула остане неукаљано. Бог нам је дао духовна средства којима треба да чистимо своје грехе, своју упрљану душу. То су духовни лекови, а Свети Јован Златоусти говори да је лек само онда када се узме у одређеној дози и на одређени начин. Ако се причешћујемо само зато се ваља, како каже наш народ, онда нам причешће може бити на суд или на осуду.
Преосвећени владика је пожелео срећно и благословено крштење малој Ружици.
вероучитељ Никола Иванковић
