После прочитаног Јеванђеља по Матеју о исцељењу болесних, преосвећени владика се обратио беседом верном народу:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, одељак из данашњег Јеванђеља је врло кратак али веома поучан, садржајан. Рекао бих људски топао, милостив, сажаљив јер нам говори о исцељењу болесника. Господу Исусу Христу приступају многи људи. Они не говоре већ ћутке полажу болеснике крај ногу Христових и у ствари они тако исповедају веру у Господа нашега Исуса Христа. Погледајмо само веру њихову како се пење на горе. Хроми, слепи, неми, сви се они просто бацају пред ноге Исусове верујући да је Он тај који је више од човека и већи од свих лекара. А Он је и Бог и човек и да као такав најбоље познаје човеково стање и расположење и зато са тим осећањима и приступа човеку јер најбоље разуме наше слабости и наше болести. Због те вере у Христа као лекара и душе и тела видимо да су сви добијали исцељења, а овај Јеванђелски догађај би требао и нас да подстакне да се сви пењемо на ту гору где је Господ наш Исус Христос. Ово Јеванђеље нас побуђује да се подигнемо мало са земље како би удахнули небески ваздух. Човече, ако си слеп и не можеш сам да видиш оно што је добро; ако си хром, јер видиш добро али не можеш да дођеш до њега; или си пак глувонем, те ниси у стању да чујеш поуке других, а ни друге да поучиш; или си можда богаљ јер не умеш да пружиш руку и подаш милостињу; или си на било који начин болестан, ако припаднеш хром, болестан, нем, глув, слеп, ногама Христовим са вером у Њега и дохватиш се Христовог скута бићеш оздрављен, бићеш исцељен. Господ никога ко му је са вером прилазио није одгурнуо од себе. Зато је Господ, пре него што ће исцелити болеснике, најчешће питао како верујеш и да ли верујеш и кад би тај болесник одговорио исповедио да верује Он му каже нека ти буде по вери твојој. Није Господ увек питао оне које је исцељивао да ли верују. Видео је веру других који су помагали болеснима и на основу њихове вере Господ је исцељивао болесне. Сетите се оног јеванђелског догађаја када су четворица људи донели одузетога и спустили га кроз кров да га Христос исцели. Христос њега није питао да ли верујеш већ га исцељује по вери тих људи који су га носили. Све ово нам говори да нам је вера суштински потребна, да тако кажем, али да нам је потребна и вера другог човека, као што нам је потребна и молитва другог човека. Зато, браћо и сестре, дохватимо се тог скута Христовог, а тај скут Христов за нас овде на земљи је Црква Христова, јер у Цркви Христовој су Свети дарову, Свете Тајне и Свете Врлине и, у ствари, у Цркви Христовој има лека за сваку нашу бол. Првенствено за духовну бол, а онда када оздравимо душом наћићемо лек у Цркви и за телесно здравље. Значи да треба да оздрављавамо духовно јер у здравом духу је здраво тело.

Нека нам Господ помогне да и не малакшемо па и ако оболимо телесно само да не дођемо у такву болест да кажемо ја не верујем. Е то је онда највећа болест и ту оздрављења нема. Зато нам је потребна вера да оздравимо и душом и телом. Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић