Зато у недељи Праотаца верни народ Старе Цркве има посебну привилегију да Стари и Нови завет литургијски проживи својим епископом баш онако као је Господ Исус Христос спона ова два: остварење Старог и темељ Новг завета, те сама суштина садржаја Светог Писма, тако је исто владика Јован као примарни литург присутност Господња те отелотворење и оваплоћење у присутности народа, самим тим свецело исуњење Старог али и Новог завета.

Ове године, са њим су Свету архијереску литургију служили свештеници: ректор богословије Св. Јована Златоустог др Зоран Крстић, те протојереји ставрофори Саво Арсенијевић, Милић Марковић, Драгослав Степковић и Рајко Стефановић као и протонамесник Милан Благојевић. Стара Цркве је као и сваке године била претесна да прими све верне који су дошли и из других парохија. Беседу је одржао епископ Јован обраћајући се најпре мајкама али и оним девојкама које тек треба да ступе у брачну заједницу, наглашавајући важност мајке као „радионице живота“, и опасност која прети да безбрачне девојке под устицајем светског живота постану „радионице смрти“ и поново указао на проблем са којим се Србија већ деценијама суочава, који је тих али свагда присутан, опаснији од било какве војне или политиче претње, а то је проблем који сви познајемо под називом Бела куга.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Старој цркви - Крагујевац

Након одслужене Свете литургије и причешћа свег народа, епископ Јован је са свим народом и свештенством прешао у храм посвећен Часном Крсту који се такође налази у порти Старе Цркве, а који је тек преуређен у крстионицу. Овом послу је у потпуности био посвећен г. Љубиша Маринковић, који је не само својим донацијама већ и својим личним свакодневним трудом, залагањем, па чак и непосредним интервенцијама омогућио да Стара Црква као у древна времена има своју посебну крстионицу. Због свега овога г.Љубиша Маринковић је одликован орденом Крађорђеве звезде, што представља не само адекватно признање за његов труд, већ подстицај свим оним трудбеницима који Богу служе својим градитељством које нам је тако преко потребно. Ова крстионица, стоји у супротности са оним на почетку текста подцртаним смислом Старе Цркве као старе. Има парно грејање, топлу воду , потпуно реновиран ентеријер и у свему задовољава литургијске потребе, али и захтеве савременог човека, који не стоје у супротности са претходно наведеним знаком старог у Старој Цркви, већ испуњавају све потебе верних данашњег доба.

Отац Саво Арсенијевић је посебно нагласио да сада тек у Старој Цркви постоји могућност да крштење буде потпуно погружење.

Напуштање литургијске праксе када су свете тајне (крштење, венчање, јелоосвећење...) биле у саставу евхаристијског сабрања, проузрокује опасност да ти обреди постану „обожавани“ сами за себе, али и да они добију једну више него самодовољну димензију која ће постати не само једнака евхаристији, него који ће је чак и у том смислу заменити. Првобитни односа светих тајни и евхаристије за собом неизоставо повлачи два питања: које свете тајне треба да буду враћене у ток литургије и који критеријум треба да буде примењен за њихову правилну инкорпорацију. Очигледна зависност светих тајни од литургије с једне стране и начин повратка у првобитно стање с друге стране, потребују за тражењем погодног решења. Имајући у виду две најчешће свете тајне, крштење и венчање, у различитим тренутцима времена Црква је настојала да сачува у облику што ближе евхаристији, како те свете тајне не би остале недовршене или самодовољне или парцијалне. Сада у Старој Цркви не постоји више ни један разлог да се крштење обави ван Свете Литургије и са потпуним погружењем како је то архијерејски намесник лепенички апострофирао.

Свете тајне имају пуни смисао само ако су у вези са евхаристијским сабрањем и онда када се онима над којима су обављене (крштени или венчани) након обављеног обреда, омогући да заједничаре са свим осталима у светој тајни Причешћа. Свете тајне нису циљ саме по себи да се неко крсти, венча, исповешћу буде ослобођен греха..., већ да вршење тих тајни буде у контексту изградње Тела Христовог. У противном, обављање светих тајни независно од евхаристијског сабрања, може на сасвним легитиман начин да постави питање колико су те свете тајне потпуне. У Старој Цркви овакав раскорак није могућ како је сама крстионица у свему и у потпуности освећени храм, у крстионици је могуће одслужити потпуну литургију на већ постојећем антиминсу. Зато ће након материца, Велика субота свакао бити пристојан изазов за Стару Цркву, пред којим ће савремена литургијска стремљења или наћи свој пуни смисао и остварење или ће предоминантан облик модерног хришћанства бити ритуални формализам.

Након освећења крстионице, владика Јован је посетио службене просторије Старе Цркве где је уприличен пријем за све верне присутне на литургији. Након тога председник Црквене општине г. Вукмир Миленковић је приредио свечани ручак у ресторану Нептун за све служитеље Старе Цркве као и за госте. Овим је су у најбољем светлу прослављене Материце уз литургијску радост и радост освећења нове крастионице.