Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обратио се верном народу надахнутом беседом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа,

Свети апосотол Павле нам даје једну мудру поуку и каже: Који мисли да стоји нека пази да не падне. Зашто је Свети апостол Павле, драга браћо и сестре, казао ову реченицу? Па зато што овај свет у злу лежи како нас учи Свето Јеванђеље, и заиста овај свет по Светим Оцима није ништа друго до једно кушалиште, кушалиште за свакога човека. Човек је кушан од рођења па до смрти. И ако човек не води рачуна о кушањима о искушењима то значи да тај човек не води рачуна о себи. На таквог човека свако ће зло да наиђе и тако сваког човека браћо и сестре најмање зло ће да га обори. А зло се браћо и сестре непрекидно како кажу Свети Оци облачи и пресвлачи у разноврсна искушења и саблажњавања. И зато ма куда човек кренуо, човек који је иоле осетљив на зло мора осетити како са свих страна искушења кидишу на њега. Поготово на његово добро. Човек који не осећа да има искушења, он у ствари не разликује шта је добро од зла, њему је све то једно. Али браћо и сестре искушења као што рекох кидишу на добро, на доброга човека. И ми се питамо зашто неко такав добар човек страда. То је Божија промисао, Бог хоће управо те људе да их до краја учврсти, до их краја испита, колико су они јаки у вери, колико они заиста носе Бога у себи. Јер зло у нашем свету јесте управо његов задатак, да сузбија добро, да га потискује, да га сатире и да га уништава. Зло неће добро, али зашто зло неће добро и зашто се бори против добра? Па зло зна браћо и сестре да ће на крају бити побеђен. Зато човек и када чини зло он треба да схвати једног дана више неће моћи да чини зло. А шта човек чини у овоме животу добро или зло, то је оно што њега краси или га уништава. Зло или добро то су дела браћо и сестре која иду испред нас. И како каже Свето Писмо својим ће се делима оправдати, али исто тако Свето Писмо каже својима ће те се делима и осудити. Зло и добро браћо и сестре се стално боре, а најпре кроз срце човеково, кроз срца људска те од туда ако има било где и каквог бојишта или војишта на коме рат никада не престаје то је у ствари срце људско, јер у срцу људском обитава и добро и зло, и љубав и мржња, и Бог и ђаво. И зато је срце човеково стално у рату и ако се човек у рату не бори, зна се шта га очекује, погинуће, али ако се бори, али на исправан начин, боље речено и ми ако паднемо у искушење поготово када паднемо у гордост у сујету, ми браћо и сестре, ако се не боримо против тога овладаће нам “оно” са нама. Али када се ми боримо на прави начин, на онај начин како нас учи Црква, како нас учи Јеванђеље, како нас уче Свети Оци браћо и сестре, такав ће човек да победи зло. Дакле браћо и сестре од туда духовно разбуђен човек увек је свестан тога, зато стално такав разбуђен духовно човек, он стражари над собом, над својим срцем и на супрот зла такав духовно разбуђен човек браћо и сестре ставља и не само да ставља него и чини добро. Зато ће Свети апостол Павле казати ,, Добро чините да нам не досади..(Гал 6,9)”, често говори, добра никада много, али зла и једна кап је много. И ако човек ту кап не брише, брзо ће се то зло, та кап преточити у реке у океане и потопити човека таквога браћо и сестре. Тако браћо и сестре треба да чинимо добро и тако када чинимо добро ми сазнајемо за опасност које прете свакоме човеку. Због тога Свети апостол Павле каже "зато који мисли да стоји нека пази да не падне” (1Кор 10,12). Ми знамо да умислимо много штошта, да умислимо да смо добри људи, да сам добар човек, а нисам. Да умислим како знам да се то ја молим, а то није. Значи човек заиста браћо и сестре може свашта да умисли, али ако човек не проверава своје мисли, она ће га одвести тамо где не треба. Јер све се зачиње у нашим мислима и добро и зло. И ако човек не сасеца у корен те своје мисли она ће га опхрвати и човек ће се толико оптеретити браћо и сестре па ће почети да смишља и умишља и оно што јесте и оно што није и то ће толико раслабити човека да заиста постаје неспособан да се тргне и да чини добро. И ако човек не сасеца те мисли у себи, те мисли прелазе брзо у речи. Ако су нам мисли добре онда су нам и речи добре, онда су нам и дела добра, али ако нам мисли нису добре онда нам ни дела нису добра браћо и сестре. Дакле морамо знати и бдити, стражарити јер не знамо с које стране нас очекују искушења. Искушења долазе са разних страна и може искушење доћи и од другог човека, може и Бог да попусти на нас искушења, али то Он чини из љубави према човеку. Али највећа искушења човека сналазе од њега самога. Поготово код оног човека који је умишљен у нечему да јесте, а он у ствари није то у шта је умишљен. Човек може бити свирепо нападнут и може бити оборен. Ни човек као појединац ни сви људи скупа као људски род нису у стању браћо и сестре да се својим људским силама неким својим људским моћима одбране и спасу од зла у свету, али и од зла која нападају човека. Зато је такав завет сишао са неба, са таквим заветом сишао је Бог на земљу да нам каже шта је добро, а шта зло. Ми до доласка Христа на овај свет нисмо ни знали браћо и сестре шта је права љубав, нисмо знали шта су праве врлине. То нам је све Господ потврдио и показао и указао, ако хоћемо да опстанемо и да се спасимо којим путем да идемо. Један пут је који спасава, то је пут Христов, то је онај пут за који сам Господ једини је могао да каже за себе Ја сам пут истина и живот. Дакле браћо и сестре Господ је сишао да нам да и добра, да нам да и моћи које нас увек могу спасавати од свакога зла од греха од смрти од ђавола како је то често спомињао Свети преподобни Јустин Ћелијски. И све нам је Он то дао као Богочовек јер је Христос и Бог и човек. Све нам је то дао браћо и сестре у свом Богочовечанском телу, а то је Црква. Црква је Богочовечанско тело Његово. То нам је дао кроз Свето Јеванђеље, то нам је све дао Господ указавши на Свете Тајне, на Свете врлине браћо и сестре, као што су то и крштење, миропомазање, покајање, причешће, молитва, пост итд. Дакле на земљском бојишту човек стоји и побеђује браћо и сестре врлинама, а пада и пропада гресима непокајаним. Према нашој ревности Господ нам даје и не само што нам даје него нам и додаје браћо и сестре благодатне силе, да би се одбранили од зла које са свих страна нападају и јуришају на човека. Зато треба стално да призивамо име Господње. А онај који призове име Господње тај ће се спасити. Али када призивамо име Господње ми треба да верујемо у Бога браћо и сестре да Бог може и хоће да нас спасе и да нас сачува, али нам је за све потребна вера. Када читате Свето Писмо видите како Господ када некога хоће да исцели, да га оздрави, Он га оита да ли верујеш, да бих ја могао то и то учинити. Када тај човек исповеди веру у Бога, Господ му каже по вери твојој нека ти буде. Све нам бива по мери вере наше браћо и сестре. Дакле призовимо Господа у помоћ, замолимо га да нас сачува од искушења, да због наше слабости не пропаднемо и не потпаднемо под злом. У Богу је моћ, у Богу је сила и Он даје моћи и силе сваком човеку који истински верује у Њега и који истински живи том вером.

Нека нам Господ помогне браћо и сестре да пазимо на себе како каже Свети апостол Павле данас, да пазимо да не паднемо. Човек на сваком кораку може да се спотакне, али и ако паднемо по слабости људској, да не изгубимо веру, него и када паднемо вапијемо и молимо Господе пружи руку, подигни нас. Пружиће Господ. Када су питали патријарха Павла хоће ли нас Господ спасити он каже, ако буде имао кога, спасиће се. То можемо исто да повежемо с оним речима Јеванђелским које говоре: А када дође Син човечији на свет хоће ли наћи вере. Зато све кидише на Православну веру, да ослаби нашу веру. Једини и најважнији задатак ђавола браћо и сестре јесте да нас убеди да не постоји Бог тј. да нас убеди да не верујемо у Бога. Али нас Црква учи, Свети Оци нас уче и зато ми стално на сваком богослужењу, али то треба сваки пут у току дана по неколико пута читати Символ Вере, где ми исповедамо веру у Бога, веру у Тројичног Бога, у Свету Тројицу браћо и сестре. Зато нека нам Господ помогне да останемо усправни, а човек усправно стоји само када стоји у добру, када стоји у смирењу, када стоји добро и јако у вери. Бог вас Благословио!"

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У току Литургије владика је причестио верни народ.

На крају је владика поделио иконице као видљиви знак благослова окупљеним верницима који су се данас сабрали у Бресничкој светињи.

Јован Павловић, студент ПБФ-а Универзитета у Београду