Епископ се након прочитаног јеванђеља обратио ожалошћеној породици и верном присутном народу:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, ожалошћена породицо, часно свештенство, браћо и сестре, сабрали смо данас у овом светом храму око одра наше протинице Дивне, да светим чином опела и нашом заједничком молитвом предамо, испратимо душу њену пред лице Божје. Да је Господ упокоји у Царству Небеском, а њено тело да предамо земљи од које је и саздано где ће почивати до другог доласка Христовог на земљу, када ће и она и сви ми који будемо умрли, васкрснути за живот вечни. Браћо и сестре и ожалошћена породицо, ми верујући људи знамо да човек не нестаје телесном смрћу јер му је Бог дао бесмртну душу и душа човекова је бесмртна све до оног тренутка док је са Христом, док је уз Христа и док је Христос у њој. Одвоји ли се душа од Христа, она умире без обзира што је створена за вечност јер вечност постоји само у Христу, ван Христа вечности нема. Зато браћо и сестре, Бог није Бог мртвих него Бог живих и живи су сви у Христу који одлазе са овога света са вером у Христа у онај вечни и непролазни свет. Наше покојнике више ништа не занима на овом свету, на овом земаљском свету. Њима, нашим покојницима требају наше молитве и зато смо се ми данас сабрали да удружимо молитве, да тражимо милост Божију за њено спасење и спасење њене душе и како каже Свети Теофан: ,,да су нашим преминулима молитве потребне као сиромаху парче хлеба и жедноме чаша воде”. Зато не смемо наше покојнике да заборавимо са полагањем тела у земљу или да се сећамо једно кратко време и тиме их заборавимо. А, ако се будимо молили за наше покојнике, наши покојници ће живети у нама, јер је молитва та која нас повезује и са Богом и са светима али нас у исто време повезује са нашим мртвима. Молитва нас дакле чува од заборава. Не смемо да заборавимо наше покојнике, јер ако заборавимо њих, заборавиће и нас који остају после нас и неће се ни они молити за нас. Али ако се ми будемо молили и ако преносимо то молитвено расположење, па да не знам каква је људска туга у земаљском свету онда ћемо осетити и радост јер као што говоре Свети оци да је молитва побожан разговор душе човекове са Богом, тако је и наша молитва у ствари разговор са нашим покојницима и тако их ми никада нећемо избрисати из нашег сећања. Ми зато и служимо Свету Литургију у спомен Господа Исуса Христа али и у спомен и живих и мртвих. У спомен значи у незаборав. Дакле, браћо и сестре зато смо се ми данас овде и сабрали око одра наше Дивне којој и име говори каква је она и била. Сабрали смо се да се заједнички молимо за њено спасење, да је Господ прими у Царство своје небеско и да јој подари опроштај грехова које је као човек учинила јер нема човека који може да поживи и најмање на овоме свету, а да се не огреши, да не погреши. Зато је Бог милостив, зато нам је Бог дао Цркву, Литургију, дао нам да се жртвујемо, да се молимо, да се сећамо наших покојника, а у исто време да молимо Бога да нам на првом месту њеној породици, а и нама свима који смо је познавали, да нама Господ подари утеху због овог привременог растанка. Драга породицо, и ваш и наш бол може само да ублажи вера у Бога, вера у бесмртност, вера да ћемо се једнога дана поново срести, да ћемо поново једног дана осетити и љубав којом су нас покојници љубили и волели и да нам да да се молимо да нам да утеху. Утеха нам је у вери, у молитви, утеха нам је биће што ћемо се молити за наше покојнике и што ћемо моћи да учинимо нешто добро за њихово спасење, за њихову душу. Покојник ништа као знате не може да учини за себе, али ми који остајемо после наших милих и драгих, ми можемо опет нашом вером али првенствено Литургијом, нашим сећањем, а нашим добрим делима да учинимо да о свеопштем васкрсењу и свеопштем суду Господ заиста буде милостив према нашим покојницима, и да тако прими наше покојнике у Царство своје. Зато не смемо да престанемо да мислимо и размишљамо о нашим покојницима, не смемо и не би требало да престанемо да волимо и даље наше покојнике. Задужили су нас, сваки човек задужује својом љубављу другог човека. Иако се ти не сећаш те љубави другога, нећеш се ни њега више сећати. Зашто да не престанемо да волимо наше покојнике и после смрти јер како каже Апостол Павле: ,,Љубав никада не престаје”. Ми знамо и верујемо да смо са нашим преминулима повезани управо као што рекох везама молитве и љубави према њима. Зато и верујући човек и када губи своје миле и драге, он увек има осећај растанка али не краја. Ово није крај. Наш је крај у Богу. Каквог растанка? Онаквог као кад се растајемо са неким милим и драгим који отпутује негде далеко, кога не видимо али га ипак дочекујемо. Не губимо никад наду да ћемо се срести, да ћемо га видети поново и зато и ако се растајемо са нашим покојницима, али знајмо, не заувек и не за свагда. Зато је неверујућем човеку када изгуби драго биће, он пада у очај јер нема вере, а није вером ни живео, није га вера крепила, није га снажила, није га повезивала са другим човеком. Зато је он у очају. Људско је плакати и туговати за својим милим и драгим али хришћански није очајавати. Хришћански није очајавати и зато не смемо да падамо у очајање, не смемо без обзира колико нас болео растанак, не смемо да падамо у чамотињу. Јер када се растајемо са нашим милим и драгим и ако падамо у чамотињу, онда губимо се, не можемо да се молимо, да учинимо неко добро дело, за себе, а ни за наше покојнике. Чамотиња је смртни грех. Тако нас учи Црква, тако нас уче и Свети оци. У души човека коју је обузала чамотиња, ствара се празнина, ствара се вакум. Он тада не може ништа да ради, не може да се моли и рекох да су наше молитве њима управо најпотребније и зато треба да очувамо присебност и да не умањујемо љубав према нашим покојницима. Јеванђеље нас учи браћо и сестре да за хришћане смрт није крај него је крај једног нашег животног искуства, али почетак новог који ће бити више обогаћено и усавршено управо тим другим доласком Господа нашега Исуса Христа. Стога нас никада не сме обузети очајање. Теше нас Христове речи које смо чули у Јеванђељу: ,,а који умре, ја ћу га васкрснути у последњи дан”. Зар нам треба већа утеха. Нема веће утехе, а Бог зна једини како да нас утеши. Стога никад не треба да нас обузме утеха без наде јер нада без утехе није нада. Увек у свакој нашој жалости крије се и нека радост. То је парадоскално. У православљу је све парадоксално. Крије се радост коју нам Господ Исус Христос дарује Духом Светим, за коју Он даје сам обећање пред своје страдање, говорећи својим апостолима: ,,ви ћете сада бити жалосни и плакати али ће се ваша жалост окренути на радост”. Ето нам опет утехе Господње браћо и сестре. Бог је љубав и Он жели да се сви људи спасу и да сви дођу до познања истине и не жели да нико пропадне него да свако има живот вечни. Покојна наша Дивна, колико сам је ја познавао за ових двадесет година, била је искрена, била је вредна, верна својој вери, својој Цркви, својима, била је храбра, а у исто време умерена и блага. Била је колико ја знам пуна љубави према својој деци, била је верна сапутница нашег проте Радета. Била је нежна бака својим унуцима, била је испуњена љубављу и ми се данас молимо Богу да је Бог препозна по њеној вери и по њеној љубави према Богу и према ближњима и према њеним најмилијима и најдражијима. Зато данас и увек од сада молимо Господа да је прими у Царство Небеско, да јој опрости грехове, јер нема човека без греха, да је Господ смири тамо где нема ни бола ни туге, где је сада за њу настао нови живот, и да ми уђемо у тај вечни живот и да се сретнемо са нашим покојницима. Нека јој је вечан спомен!”

Након беседе прота Раде се захвалио Епископу Јовану и обратио се верном народу:

“Драга браћо и сестре, моји кумови, моје сестре, фамилијо, овом приликом желим пре свега да се захвалим нашем драгом Епископу кога је Дивна као и ја волела и поштовала. Узео бих речи нашег светог пророка који каже: “Бог даде, Бог узе, нека је благословено име Господње”. Оно што је Дивна чинила за све нас браћо и сестре, ја овом приликом желим да се захвалим свима вама, а највише нашем драгом Владици кога смо годинама са љубављу овде дочекивали и са љубављу одавде испраћали. Ја у име своје породице, моје деце, мојих сестара желим још једном да се захвалим нашем Епископу и да му пожелим дуг живот и да што мање буде на оваквим догађајима, али и ово је саставни део живота. Још једном драги наш Владико, хвала Вам за сву љубав коју сте имали према нама, за сву љубав коју сте имали према мојој породици, ја Вам се захваљујем и нека Вам Господ да здравље и срећу”.