Након прочитаног јеванђелског зачала Епископ се обратио окупљеним верницима и у својој беседи рекао:
“У име Оца и Сина и Светога Духа.
Браћо и сестре, добродошли данас у овај Саборни храм да бисмо прославили његову славу и празник уснућа или представљења Мајке Божије из овога привременог живота у онај вечни и непролазни. Данас је слава овог храма, али и слава свих нас који смо се овде сабрали. Такође, данас је слава целог рода људског. Пресвета Богородица је мајка свих нас.
Пресвета Богородица је заступница рода људског пред Богом. Она као таква јесте пример свима нама да бисмо се угледали на њу. Из Јеванђеља знамо да је Пресвета Богородица од утробе матере своје била одређена и изабрана да кроз њу дође спасење људском роду. Она је управо тај мост преко кога је Господ сишао у овај свет – мост преко којег се вазнео на небо. Она је мост свима нама који, ако јој се молимо, прелазимо да бисмо дошли до престола Свевишењег Бога, Сина њеног и Бога нашег.
Богородица је читавим својим бићем одговарала на призив Божији. Бог је призвао њу, као што призива и сваког од нас. Бог и Њу и нас одређује да живимо хришћанским животом. Пресвета Богородица је сва била погружена у тајну и љубав Христову. Зато је и била испуњена љубаву – љубављу мајке наше, љубављу којом воли сваког човека. Она је била најузвишеније биће које смо ми људи могли да принесемо Богу. Зато певамо да је чистија и од херувима и серафима. Не само својом чистотом, молитвом и врлином, Богородица је и својим бескрајним поверењем у љубав и милост Божију постала пример свима нама. Данас је заиста велики и свети празник – празник Мајке Божије. Понављам, у исто време данас је празник Мајке свих нас.
Запамтимо, када изговарамо реч “мајка”, тада изговарамо свету и велику реч. Свака мајка је света ако се угледа на Пресвету Богородицу. Мајка је та која даје нова људска бића. Мајка се жртвује и непрестано приноси целу себе за своју децу и свој дом. Ми смо људи крштени у дому Божијем. Зато се мајка наша жртвује за свој дом. Она је као таква дужна поштовања – дужна да јој буде узвраћено на њену љубав. Такође, не заборавимо да и мајка треба да пружа љубав својој деци. Исто тако и ми треба да на Божију љубав узвратимо нашом, људском љубављу. Колико је онда узвишена Она кроз коју је у свет сишао наш Спаситељ и Син Божији? Све што Мајка Божија чини према нама, она чини из љубави. Ко може више волети дете своје од мајке? Има ли игде топлијег крила од крила мајчиног? Крило мајчино је загрејано љубављу и зато право дете осећа топлоту крила своје мајке. Исто тако, и мајка треба да осети и љубав тог детета. Као што видите, љубав је двосмерна. На тај начин, волећи своју мајку, волимо самог Бога.
Све што је Господ чинио ради нас и нашег спасења, чинио је посредништвом своје мајке. Због тога је она наша посредница, заштитница и молитвеница. Пресвета Богородица је углед нашем животу. Свака хришћанка треба да има један једини узор свога живљења, свог мишљења и свог понашања – Пресвету Дјеву. Ако свака мајка има пред собом Пресвету Богородицу, све ће дилеме лакше решити. Она нам помаже да решимо сваки људски проблем и сваку неслогу. Када нешто ради мајка хришћанка, ако нешто чини, говори или када се облачи, треба да се запита да ли су њена дела у складу са животом Мајке Божије. Сви смо призвани да се вратимо Пресветој Богородици која је Мајка живота.
Ако човек не пример испред себе, он губи компас, лута и губи циљ и смисао свог живота. Тај смисао живота је изражен у тропару данашњег дана, који каже: “У рођењу своме сачувала си своју девственост, у свом упокојењу ниси оставила овај свет, преминула си ка животу Ти која си Мајка живота”. Заиста, браћо и сестре, у ових неколико речи исказана је велика и света тајна Пресвете Богородице, као и тајна њеног рођења силом Духа Светога. Она је својим животом себе очистила, тако да је очистила и своју утробу како би се у њој Духом Свети зачео Спаситељ света. Дакле, Пресвета Богородица је сјединила оно што се према природним законима не да сјединити. Она је постала граница између тварне и нетварне природе. Између вечнога Бога и овог света. Она је путоказ нама, али и нашим стопама – куда треба да идемо и на кога треба да се угледамо.
Данас, као што то ви боље знате од мене, многи се угледају на разне личности који успевају да својом вештином заведу људска срца, особито срца младих људи. Ми који смо хришћани, а нарочито наше мајке, сестре и наша деца треба да знамо да смо призвани да се угледамо на Пресвету Дјеву. Ако се угледамо на њу нећемо имати дилеме како треба да се понашамо. Када човек нема на кога да се угледа, онда се угледа на оно што је најгоре. На тај начин изабира оно што је најгоре и утапа се у лоше друштво и окружење. Данас се управо многи угледају на разне људе, али нама хришћанима је дато да се угледамо на Бога, Пресвету Богородицу и Јеванђеље.
Опет кажем, данас је велики и свети празник који је пун силе Господње. Пун је благодати која је потребна свима нама да бисмо могли испуњавати вољу Божију. Ако човек не испуњава вољу Божију, испуњава вољу људску, која човека лако заводи и одводи на страну. Неко се отрезни када удари главом о зид, али се многи и не отрезне. Браћо и сестре, човек је празан ако нема Бога у себи. Када човек схвати своју грешку, треба да се исправи.
Све дарове које нам Бог даје, дарива нам и кроз Пресвету Богородицу. Зато се она моли за нас и служи нам као пример. Подједнако мајка воли своју децу, па и оно дете које није ваљано, јер је њена љубав толико велика да често и не примети недостатке свог детета. Људски род треба да буде срећан што има Пресвету Богородицу за своју мајку; што има њу коју слуша сам Бог. Бог чује молитве Мајке Божије. Ниједна молба, ниједан вапај, ниједан молебни поглед упућен Мајци Божијој није узалудан. Чак ни најкраћа молитва не остаје без одговора и помоћи.
Зато, народе Божији, народе који зовеш Пресвету Богородицу мајком, народе који разумеш да је Црква Мајка, који разумеш да се у Цркви догађа исто оно што се догодило у утроби девојке Марије, да се догађа највеће чудо сједињења Бесмртног Бога са смртним човеком. Зар то није највеће чудо? Приђимо и помолимо се Мајци Божијој и нашој да она греје срца своје деце; да мајчином љубављу и топлотом ми узрастамо у хришћанским врлинама. Ако хоћемо да се спасемо и избавимо из ропства, беда, грехова, смрти, жалости, од туге, немоћи, слабости, свега што нас мучи, веома је важно за нас да се угледамо на Пресвету Богородицу. Важно је да тражимо њену помоћ и њену утеху. Наша телесна мајка треба да се моли као што се моли и Пресвета Богородица за све нас. Мајка Божија нас учи да знамо пут, циљ и смисао нашег живота – да достигнемо јединство вере, јединство поверења, јединство љубави. Да достигнемо Бога!
Зато, непрестано се молимо мајци Божијој. Мајка је будна чак и онда када њена деца мисле да мајка спава. Она је будна јер њено срце куца за њену децу. Не смемо да се огрешимо о нашу телесну мајку, али ни о Пресвету Богородицу. Нека нас она штити, води, руководи, нека нам она помогне да нађемо прави пут у овом бесмисленом времену у ком живимо; у времену у ком су замењене вредности. У овом времену нам се пред очи ставља оно што је безвредно. Вредност је у Богу, љубави, истини, у односу једних према другима. Нека је срећан празник и нека вас Мајка Божија чува и штити.”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након литургије Епископ је пререзао славски колач који је припремио господин Мирослав Брковић.
У поподневним часовима, прослављање тринаестих Великогоспојинских свечаности је настављено културно-уметничким програмом у порти Светоуспенског храма у Крагујевцу, организованим од стране Епархије шумадијске и братства Саборног храма.
У организацији свечаности, свој допринос су дали и Град Крагујевац, као и Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, а тема овогодишњих Госпојинских свечаности је: “Богородице, узданице наша која дарујеш мир свету”.
На свечаностима је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, као и многобројно свештенство и верни народ Шумадијске епархије и града Крагујевца.
Програм свечаности је отворен беседом вандредног професора Православног богословског факултета у Београду ђакона др Здравка Јовановића.
Након уваженог професора, уследио је наступ глумца Аврама Цветковића, који је изрекао здравицу и пожелео добродошлицу свим окупљенима.
Епархија шумадијска и град Крагујевац су ове године имали част да уживају у наступу Народног оркестра Радио-телевизије Србије под управом маестра Владе Пановића. Поред инструменталних тачака, вече су својим солистичким наступима употпунили Марина и Марија Гобовић, Јован Михаљица, Весна Димић и Биљана Петковић.
Владимир Марјановић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/8474-slava-sabornog-hrama-i-otvaranje-trinaestih-gospojinskih-svecanosti-u-kragujevcu#sigProId211c66ed1d
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/8474-slava-sabornog-hrama-i-otvaranje-trinaestih-gospojinskih-svecanosti-u-kragujevcu#sigProId8c9f5f4cb0