Чтецирали су богослови светога училишта.
По устаљеној традицији и већ може се рећи освећеном обичају, свето евхаристијско сабрање је служено под сводовима храма Светога Саве, који заједно са богословијом сачињава једну целину, а самим тим указује на везу учења и молитве.
После прочитаног Јеванђеља, по благослову Преосвећеног епископа Јована, ученицима се обратио ректор богословије, протојереј ставрофор др Зоран Крстић, обративши се пре свега новопридошлим богословима првацима:
“Први септембар је увек благословен дан, када почињемо нешто изнова и ти почеци су лепи, и зато вам свима желим свима благословен нови почетак, посебно првацима. Овде ћете се увек осећати добродошлим, од наше стране и од стране Епископа који данас тачно двадесет година како води рачуна о нашој школи. Његовим благословом и бригом, молитвом и непрестаним молитвама можемо да кажемо да школа напредује и одржава се у овом времену. Зато вам у име и нашег Епископа желим добродошлицу.
Знајте да се у основи крије Божији призив, јер Бог има безброј начина да себи приведе некога. Дакле, ви сте призвани, са своје стране, Бог је учинио све. На призив се одговара и то је оно што треба да урадимо. На то желим да вас подсетим да се наша школа ослања на два стуба. Један стуб су предмети, а други стуб јесте литургијски живот. Само у том случају ви на прави начин одговорате на призив Божији када сте ослоњени да оба стуба. Никако није добро да било који од тих стубова занемарите. Дакле, учење, предмети, и црквени живот. Онога момента када осетите да некако посустајете, морате на неки начин да се сетите онога на шта сте призвани и куда идете. Ви сте осетили колико вас свет искушава, и колико постајете сваким даном све више различити од ваших вршњака код куће. Не можете да идете за Христом и да будете као сав остали свет. Те разлике ће бити све веће и на то морате бити спремни. Овај свет ће вас ограничавати на све начине. Он ће вас увек искушавати. У овом тренутку он вас мами шаренилом, разноразним пријатним стварима и задовољствима и од тога не треба да бежите, нити ми од тога не треба да вас склањамо.
Како ћете одолевати искушењима тако ћете сазревати. Не постоји други начин. Не можете се склонити од искушења јер у том тренутку бисте морали да изађете из света. Свет ће увек да вас мами. Треба да се сетите призива и одакле сте кренули и куда идете. Само тако можете да одолите искушењу. Испричаћу вам причу из монашког живота, о ави Арсенију, почетком петога века. И дешава се да је Арсеније провео свој живот на царском двору, био учитељ царским синовима и један монах дође код аве Арсенија и каже му следеће да не може да пости, да не може да ради, али дај ми да посећујем болеснике. И Ава Арсеније је прозрео да се ту ради о лукавости, да тај монах жели да избегне напор. И онда га је посаветовао следеће: “Једи, пиј, спавај, немој да радиш, само се не удаљавај од келије”. Објашњење је да монаху који некако успева да буде у келији, и да не одлази често од келије некако временом се среди живот.
Оно што би ми могли да вам кажемо: не удаљавајте се никада од школе, учења предмета, и од црквеног живота. Уколико се будете држали за та два стуба, проћи ћете за искушења младости која нису мала. Али бићете добро завезани за стуб, и неће моћи тако лако вода да вас однесе уколико се држите за њих. Ово на чему почива ова школа јесу предмети и црквени живот. Још једном и у име нашег Епископа и професора и свих запослених у овој школи желим вам добродошлицу и почетак нове школске године, и зато су почеци, зато што нам се чини да нешто можемо да променимо да нешто може бити другачије и боље. А може да буде само ако се ви потрудите.
Живи били и добродошли!”
После светог сабрања и причешћа Телом и Крвљу Господњом, Преосвећени је одслужио молепствије на почетку нове школске године, у којем је призвао благослов Божији на ученике и наставнике овога светога училишта, као и да оно што буду учили у њему буде њима на корист, да напредују у мудрости и да узрасту у славу Божију.
По одслуженом молепствију ученици су покропљени освећеном водом, и тако поневши благодат и укрепљење у Духу, започели су нову школску годину.
ђакон Александар Ђорђевић
