Чтецирали су богослови: Василије Андрић и Ђорђе Милутиновић.
У беседи на јеванђелску причу о Марти и Марији, и о ономе што их је Христос поучио, Пресвећени Владика Јован, протумачио је прочитане речи Христове, које нам је Јеванђелист Лука благовестио, и истакао да би се упознао смисао и значај празника којег славимо: “Црква је установила предпразништво и попразништво. То је богослужење које нас опомиње стално на празник који долази, а када прославимо тај празник треба да нам он уђе у биће наше, у нашу душу, срце и ум, како би и даље осетили радост празника. И ето данас је управо то Оданије празника Велике Госпојине. Велики је значај мајке Божије у улози живота и спасења рода људскога. Њен значај је најсажетије Црква објаснила у тропару којег певамо на њен празник у којем се каже: “У рођењу си сачувала девство, остала си девојка, а смрћу ниси оставила свет, Пресвета Богородице прешла си у живот, мати самога живота, и својим молитвама избављаш од смрти душе наше”. Заиста браћо и сестре у ових неколико речи исказана је велика света тајна која даје смисао тајни и нашега рођења и живљења, умирања, и нашега представљења вечноме животу. У Богородици која је родила Христа, представивши се животу и оставивши пуна живота, открива се најважнија тајна људскога живота. Да ње није било како кажу оци, не би било Бога у овоме свету. Да није ње било, ми не бисмо знали ко је и какав је Бог у Којега верујемо и Коме се клањамо. Да није ње било, не бисмо знали ко је и какав је прави човек. Да није ње било ми не бисмо знали смисао нашег рађања, живљења и нашег умирања. И заиста сва земља очекивала је да она Пресвета дође и да роди Онога који ће се из ње родити, управо онај глас Архангела Гаврила који је послат у Назарет, да ће она родити Спаситеља света. Дакле, браћо и сестре она је примила не само овај обичан живот од својих праведних родитеља Јоакима и Ане, него је примила преизобиље живота, дародавца живота. Примила је вечно Слово Божије које све из ничега створило. Пресвета Богомајка показује чудеса, да је она заиста прва личност после Господа нашега Исуса Христа. Она је наша молитвеница, заштитница, и она је наша помоћница пред Богом. Зато ниједна молба, нити вапај, нити поглед људски упућен мајци Божијој неће остати без одговора. Њено је срце пуно љубави, она се моли за свакога од нас… Треба увек да осетимо топлоту крила Богомајке, и њен загрљај, а њен је загрљај је шири од неба и од земље. Богородица није могла да умре као што умиремо ми. Она је родила Живот. Умире онај који живи без вере и љубави, онај који живи без осећања. Умире онај који стално не осећа присуство Бога у себи и мајке Божије. Умире сваки човек који није сарадник Божији. Нас је Бог створио и послао у овај свет да се спасавамо и да будемо сарадници у нашем спасењу. Бог нас је створио али Бог без нас неће да нас спасе. Ми смо данас чули Јеванђеље о Марти и Марији, и видимо да се сав свет дели на Марту и Марију. На Марту која се брине како да угости другога, да другоме да кору хлеба, и на Марију која слуша реч Божију. Браћо и сестре, Марта и Марија по светим оцима подразумева поделу на разум и осећање. Једно без другога није потпуно. Треба да слушамо али треба и да радимо да би кроз тај рад себи помогли али и другоме. Марта се бринула како да дочека Христа и да угости Христа у њен дом. Гост је словенска реч која долази од речи Господ. Зато наш народ је од својих уста је одвајао да би могао да да госту кад му дође у кућу. Шта је то ако није милосрђе? Док Марија слуша, слуша реч Божију и храни се том речју Божијом…
У наставку беседе, Преосвећени се дотакао теме послушања: “Шта то значи слушати? Значи бити послушан. Значи цела своја чула усмерити ка ономе који говорити, дакле слушати значи бити послушан, али из љубави. Не из нечега што ја морам. Све што се не чини из љубави није спасоносно. Не може човек да осети сласт свога труда ако то није из љубави. Христос је рекао у Јеванђељу, благо онима који слушају реч Божију и извршавају је. Како ми слушамо? Сваки од нас треба да се запита кога и шта слуша? Свако од нас мора некога да слуша, или Бога или себе, или онога нечастивога. Када слушамо Бога, још и ако испуњавамо Речи Божије, онда смо радосни, онда је Бог у нама, ако слушамо себе брзо ћемо се разочарати онда нећемо доћи до спасења, јер тај човек неће да се спасе. Зато замолимо мајку Божију, којој данас одајемо празник Успења Пресвете Богородице, да нам она каже како је слушала реч Божију. Када је Архангел дошао да јави да ће родити Спаситеља света она је читала Свето Писмо и конкретно је читала пророштво пророка Исаије који је рекао: Ето девојка ће зачети и родиће сина и наденуће му се име Емануил. Она се запитала која је та која ће родити Спаситељ света. Али она је на реч архангела дала свој пристанак, а да није дала свој пристанак шта би било од рода људскога? Не би Син Божији дошао у овај свет. Зато браћо и сестре читајмо Свето Писмо, са молитвом, побожношћу, са вољом и жељом да га разумемо, али питајмо Цркву да нам Црква буде тумач Јеванђеља, а не неко други, јер је Црква непогрешива, а Црква је непогрешива јер је води Дух Свети. У Цркви смо зато што је она која очишћује, она је радионица која обрађује највећег грешника у највећег светитеља само по мери вере. Нека нам мајка Божија буде заштитница, нека нас научи како да слушамо, њеног и нашег Господа.
Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
У наставку свете литургије Преосвећени је причестио вернике Телом и Крвљу Господњом, и окадио крстообразно икону празника Успења, што представља крај празновања овога светога празника Богомајке.
ђакон Александар Ђорђевић
