Након прочитаног јеванђељског зачала, Епископ Јован се свештенству и верницима обратио поуком, подсећајући на плодове Духа Светога о којима говори апостол Павле:

„Браћо и сестре, у малопре прочитаном апостолу, Свети апостол Павле нам поручује: „Ако по Духу живимо, по Духу и да ходимо“. Ко је Дух Свети? То је треће лице Свете Тројице. У Цркви све бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Дух Свети је онај који нас води и руководи, али руководи и Црквом. Зато је Црква непогрешива. Ми управо у Цркви јесмо да бисмо се том непогрешивошћу чистили. Једино на тај начин се можемо спасити. Када је Господ Исус Христос био крштен у реци Јордану и када је на њега сишао Свети Дух, у Јеванђељу је записано да га је Дух одвео у пустињу, како би га ђаво кушао. То значи да ни ми нисмо ослобођени од ђавола. Христос је на себе примио људску природу како би човека боље разумео. Зато и сам човек треба да се труди да разуме Бога. Ко је победио на гори кушања? Дух Свети или зли дух? Зли дух је од Христа тражио да му се он поклони. Будимо искрени, и ми људи желимо Бога да прилагодимо себи? То тражимо јер смо горди. Основ сваког греха јесте гордост. Све док човек храни ту гордост у себи, тај не може да се храни Богом. Гордост неће Бога, већ себе. Насупрот гордости стоји смирење. За ту врлину Господ каже: „Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат“.

Када је човек испуњен Духом Светим, он је испуњен свиме оним што је божанско – љубављу, вером, надом, кротошћу, смирењем, дуготрпљењем... Ако се човек потруди да испуни ове врлине, оне ће га одвести у рај. Ми људи имамо проблем што не можемо узети једну врлину и да је испунимо до краја. Када се у њој испунимо, онда испуњавамо све друге врлине. Али не, човек жели да са прве степенице скочи на балкон. То тако не бива у духовном животу. Када пада, он се стрмоглави, док када расте, онда се то дешава споро. Браћо и сестре, без Духа Божијег, човек је испуњен бригама, страхом... Да ли ће се снаћи у животу, да ли ће моћи да обезбеди себи и породици некакав лагодан живот, да ли ће имати од чега да живи, да ли ће ми неко повредити моју сујету... О свему томе човек брине када нема Духа Божијег у себи. Ми смо дошли у такво стање данас да само тражимо права, а одговорност је нешто што треба да ми буде страно. Да ли смо испунили оно што нам је дато? Испуни – па онда тражи!

Човек без Духа Светога страхује да ли ће га неко понизити. Човека може понижавати цео свет, али нико не може тако као сам себе. Човек испуњен вером и Духом Свети је ослобођен тих брига. Дух Свети ће човека научити како ће деловати и тако човек постаје непогрешив. Не може човек ни право ходити, а не може ни право деловати, ако му то свемоћни Дух Божији не открије и ако му Дух Свети не каже. Човеку је ослабила вера, смирење, послушност и онда слушамо себе, а не Духа Божијег. Човек узима себе у своје руке и сам собом води и руководи. То хришћанину треба да буде страно, већ, ако жели да се спасе, треба да буде руковођен Духом Светим. Сваки онај који се не руководи Духом Светим, тај се руководи духом злим. Због овог другог духа, човек бива немоћан. Колико пута у дану осетимо да смо слаби и немоћни? Тада нам је ослабила вера и постајемо поводљиви за другим људима, гневни и незадовољни. Када дођемо у такво стање да нисмо задовољни оним што су нам Бог и црква дали. Тада човек запада у очај. Очај води једино у провалију. Да би у нама био Дух Божији, ми себе морамо принуђавати у свим хришћанским врлинама да бисмо управо задобили Духа Божијега. Шта су радили Свети људи? Стално су себе принуђавали да иду путем Христовим. Они су себе принуђавали да не буду вођени духом овог времена. Дух овог времена неће Бога, јер овај човек мисли да је све на овом настало и све са овим светом нестаје. Према томе, нема ни Бога“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У манастиру Липару се традиционално прославља празник Светог великомученика Фанурија, у чију част је Епископ Јован осветио и пререзао колач након заамвоне молитве. По предању, мајка му је била блудница и свети Фанурије је обећао да ће помоћи свакоме ко год се буде молио за њену душу. У Грчкој Цркви је доста развијен култ овог светитеља, тако да они спремају колач-фануропиту, њему у част. Фануропиту Грци носе у цркву, где је свештеник благосиља читајући одређене молитве које су штампане у грчким требницима, под именом чин благосиљања фануропите. Након благосиљања, свештеник је расеца крстолико, а касније док једемо од ње, молимо се за мајку Светог Фанурија и за оно за шта смо је наменили.

Након освећивања и резања славског колача, уприличена је трпеза љубави и благодарности од стране настојатељице манастира мати Тавите, њеног сестринства мати Исидоре и мати Доротеје, као и многобројних верника манастира Липара.