После уводног излагања јереја Слободана Савића, историчари су ставили на утицај Великих сила на светску историју.

Професор Ковић истакао је да је Српски народ након губитка своје државе у средњем веку био подељен међу империјама. Део се нашао под турском, део под аустријском, део касније и под млетачком влашћу. Али и без државе, народ је очувала Црква. У оквиру Цркве су остали витални завети, који ће се у кључним моментима поново пројављивати. Жеља за слободом, српског народа као заветне нације, једнак је и 1389. и 1914. и 1941. коначно и 1990-их.

Насељен на местима као да је живи бедем, српски народ се нашао у укрштеним интересима империја, које су често покушавале да га злоупотребе за одбрану својих интереса. Срби су масовно гинули од турског мача, али се показало да велика опасност вреба и у миру, у Аустрији. Притисак дакле није морао да се манифестује само кроз нападе, већ и кроз преверавања, принудно превођење на римокатоличку веру. Ту долазимо и до теме да опасност није само вребала од војне силе, него и од римске курије, још једне силе која је утицала на политику империја на Балкану.

У XIX веку Срби су се нашли у интересним сферама Велике Британије, Француске, Аустрије и Турске. Окретање од традиционалних савезника било је увек скупо плаћено. Крајем века формирала се аустрофилска елита, чије ће идеје бити дугорочно погубне. Управо тада се формирала световна и секуларна елита, која ће уместо “завета” у првом плану истицати грађанске вредности, попут језика и институција. То је био и корен југословенског опредељења српских елита, које ће свој зенит достићи 1918. године.

Др Немања Девић је с друге стране истакао да је период након Првог светског рата обележио је дуг пут ка опоравку српског народа и уједно, како је писао Милорад Екмечић, врхунац његовог историјског замора. Зато је краљ покушао са формирањем политике “Балкан Балканцима”. Она је водила ка систему савезништва кроз Малу Антанту и Балкански савез, али је тако усмерена суверенистичка политика краља скупо коштала: вероватно је она утицала и да изгуби живот. Заокрет ка Немачкој и Италији најпре је одбачен у народу, што ће се показати 27. марта 1941. године. То је моменат оживљавања древних српских завета.

На Балкану су се током Другог светског рата смењивале империје са својим доминацијама: Француску, која је капитулирала 1940. год. убрзо је заменила Велика Британија, да би и њу у завршној фази рата потиснула САД. Те силе биле су главни ослонац покрета генерала Михаиловића. Комунисти су имали свој ослонац у СССР-у и Коминтерни, што ће се након поделе интересних сфера 1943. показати као њихова кључна предност. Подршка великих била је одлучујућа и за исход грађанског рата у Србији.

Судбина ђенерала Михаиловића била је симболична за све Србе који некритички прихвате сарадњу са Западом. Прво су га, док им је то било у интересу, промовисали као балканског Робина Худа, а када су га одбацили, допринели су и да буде сатанизован. Дозволили су да буде стрељан, а потом га постхумно одликовали. Своје савезнике су обноћ нашли у комунистима, у којима су нашли Стаљинов “мек трбух у Европи”.

Историчари су сложни у закључку да се, иако се понекад сматрају потиснутим и заборављеним, српски завети увек пројављују у судбоносним моментима савремене српске историје. Након предавања су уследила питања присутних. Уз молитву Пресветој Богородици “Достојно јест...” завршено је прво предавање у оквиру XIII Госпојинских свечаности.

протојереј Срећко Зечевић