СВЕТА ЛИТУРГИЈА И ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПАНТЕЛЕЈМОНА У СЕЛИМА КОМАРАНЕ И МОТРИЋ

У суботу 1. октобра 2022. године, када се наша Света Црква молитвено сећа светог Евменија Гортинског и свете мученице Ариадне Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Јован је осветио цркву светог великомученика Пантелејмона у селима Комаране и Мотрић.

Епиксопу су саслуживали свештеници левачког, беличког, лепеничког и крагујевачког намесништва.

Након освећења цркве и полагања моштију светог великомученика кнеза Лазара у свети престо, преосвећени је освештао и споменик пострадалим војницима краљевине Југославије припадницима левачке летеће бригаде.

Духовна поука Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Светој Чаши је приступио велики број народа и сјединио се са Васкрслим Господом.

У својој проповеди Владика је нагласио “да је данашњим освећем ове цркве сишло парче неба на земљу. Свака Црква управо представља небо, браћо и сестре. То вам говорим да када улазите у храмове на Божанствену Литургију, улазите у Царство Небеско. Кроз Свето Причешће и кроз долазак на богослужења ми смо већ и овде и сада закорачили у Царству Небеско.

Данашњи дан је велики и благословен дан, дан када смо призвали Светога Духа да освети овај храм и овај храм је данас постао дом Божији, а оно што је Дом Божији то је дом свих нас. Црква као Тело Христово то и значи, а храмови су у ствари слика Тела Христовог. Храмови се граде да се у њима чују “Литурђије и овога и онога света“ како каже наш стари песник. Ви овде сада имате благослов Божији, благослов Цркве да се овде, од данас, служи света Литургија. Зато вас молим, позивам и призивам да долазите на Свету Литургију. Овај храм је леп, хвала Богу и вашој љубави који сте га градили и саградили, али он и сваки други храм је све лепши онолико колико га народ посећује и долази у Цркву на богослужење. Зато вас молим да чувате ову светињу коју сте данас добили да би и светиња чувала вас. Немојте дозволити да она чами међу дрвећем него дођите да се овде напајате Духом светим. Долазите у овај храм да се Богу молите, да се молите светом Пантелејмону и светом великомученику кнезу Лазару. Немојте дозволити да ова црква опустоши без вашег доласка као што, када сам јутрос долазио па видим, колико има опустелих кућа у овоме крају. Кућа коју напуштају деца, она чами и пропада. Зато немојте дозволити да овај храм буде без вас народа. Јер прво што ће вас Господ питати јесте да ли сте долазили у своје храмове на свете литургије, да ли сте се Богу молили или сте долазили да се покажете? Питаће вас и да ли сте се причешћивали и исповедали у своме храму. Овде треба да долазите и да се мирите једни са другима. Неизмирени се немојте ни причешћивати. Јер не можемо да примимо Господа у себе кроз Свето Причешће, а да смо опхрвани гордошћу, сујетом или ако смо на некога љути или да некоме зло мислимо. Знајте да ако некоме помислимо зло, увек смо то зло себи помислили. Тако смо злоупотребили слободу Божију па мислимо могу свакоме да кажем шта ја желим. Можеш, али да ли је исправно. Да ли смо ми баш тако високо духовно да можемо другоме да кажемо нешто? Слобода се огледа у томе да се ми трудимо да другоме зло не учинимо. И зато се ми молимо Богу у Оченашу - “и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим“. Како да тражимо опроштај од Бога, а да не тражимо опроштај од другога човека? Без обзира ко си, шта си, цар, краљ, владика, поп, калуђерица или верник, човек никада толико не личи на Бога него онда када каже опрости ми Боже или брате и сестро. Ово све говорим зато што се та неслога увукла у наш род, а њом се ништа не постиже. Љубав је та која рађа децу, она је свела Бога на Земљу и она нас уздиже до неба.

Хвала свима који сте помогли да се овај храм доврши. Хвала и вашим прецима који су на овом месту подигли цркву од брвана. То говори о њиховој вери, да су они знали да ако имају храм имају све, имају Бога, имају где да се окупе и саберу, где да са Богом разговарају. Хвала њима, хвала и садашњим ктиторима и приложницима и знајте да сте се изградњом овога храма уврстили у оне дивне плејаде наших светих предака, светих Немањића, Лазаревића који су градили храмове да се у њему Богу моле. И мали Растко је рекао да његов отац није расуо имање на коње и буздоване него је градио цркве и манастире. Ово је ваш биљег, а човек без биљега и без вере није човек. Ко верује и живи по вери тај Бога проповеда животом много више него речима. Нека вам је срећно и благословено освећење овога храма, нека вас Господ, свети Пантелејмон и свети великомученик кнез Лазар чувају и да се они моле Богу за нас. У невољама смо великим. Не можемо сами из тих невоља изаћи без тражења помоћи Божије. А Бог хоће да се сви људи спасу, само ако човек хоће. Нека сте срећни Богом благословени!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након свете литургије Епископ је поделио одличја онима који су учествовали у изградњи и то Архијерејском Граматом Признања: