По прочитаном јеванђељу по Луки, где се говори о смрти Светога Јована Крститеља и Истини коју је проповедао, Преосвећени се дотакао онога што сачињава срж нашег хришћанског учења и веровања:
“Господ је рекао: Ја сам пут, истина и живот. Не постоје две истине, него постоји једна истина. Господ је рекао за лаж да је ђаво отац лажи. Истини је било суђено више пре две хиљаде година када су људи осудили Истину. Који људи? Они који су се служили лажима. Шта је лаж? То нам најбоље говори наша народна изрека: у лажи су кратке ноге. Истина је увек и до века. Зато апостол Павле у данашњем прочитаном апостолу саветује и моли хришћане: одбаците лаж, говорите истину. Сваки са својим ближњим, јер само истина ће вас ослободити каже свети апостол. Зашто нам свети апостол Павле каже да говоримо истину једни са другима? Зато што смо ми хришћани нови људи у Христу. Зато смо дужни да следујемо истину ону коју је сам Господ за себе рекао да је пут истина и живот. Хришћанин показује нови живот, живот по Богу у светости и истини. Истина је истина својом праведношћу и светошћу. Зато човек од истине, када га напада лаж он неће да се брани. Он зна да је у истини, и да ће га истина ослободити а не оно што други о њему говоре као неистина. Стари човек је сав од лажи. То је ђаво. Он је слагао себе, није слагао Бога. Стари човек вара најпре себе, а људи који се служе лажима то никако не могу да схвате. Него мисле да својим лажима оправдавају себе. Онај који лаже себе, он уствари обмањује и друге, и распада се такав човек у својим лажима и обманама, али често то не примећује. Он често товари лаж на лаж. За њега истина је страшна. Њега истина погађа, он не може да поднесе истину, зато не може да поднесе човека који се служи истином, и који живи истином. Нови човек је сав од Христове истине, и помоћу ње ураста сав у Христу у саму Цркву која је Тело Христово, са свим људима око себе. Сачињавајући једно тело, ми живимо једним духом, и зато се служимо истином. Живимо једним срце, истином, животом, а то је живот у Господу. Све нам је заједничко, оним људима који се служе истином њима је све заједничко и бол и радост и туга и жалост и љубав и нада. Сваки живи у свима и ради свих, и сви у свакоме и ради свакога, опет у истини. Зато је свако одговоран за све и сви су одговорни за свакога. Сваки припада свима и сви свакоме, јер смо сви једно тело и једна душа и једно срце. Ако читамо дела Апостолска ми ћемо видети какви су били хришћани у првим вековима. Имађаху једно срце и једну душу. Не говораху: ово је моје, или твоје. Ништа лепше нема него када се људи саберу и друже са истином. Лажљивац не може да поднесе човека који се служи истином. Он њему као да баца жар на главу јер је он од лажи а овај други је од истине. Зато апостол Павле каже: гњевите се али сунце да не зађе у гњеву вашему. Апостол нам каже да владамо мудро, свим својим осећањима, и да мудро владамо свим својим расположењима. Осећања су веома опасна ако се излију у зло, и грех. Зато треба стражити над собом, треба стражити над тим страстима нашим. Не стражи ли човек над страстима, гресима, својим слабостима, не стражи ли човек над истином, она га зачас понесу у разне грехе или страсти и све ово најбоље сузбијамо истином. Све ово ћемо најбоље сузбити молитвом, вером надом, љубављу. И даље свети апостол Павле каже: никаква рђава реч да не излази из уста ваших, за изграђивање онога што је потребно, да донесе благодат онима који слушају. А то значи да свака наша реч треба да буде реч вере браћо и сестре, вере и благодатна. Хришћанин треба да буде тај мотор како бих рекао, покретач, да стално себе покреће на добро. Да стално себе покреће ка истини. То исто значи да на свако осећање и мисао, жељу да ми уложимо истину. Прави хришћани се све што је рђаво у самом зачетку сузбија и уништава оно што је у њему. А што је добро, то хришћанин подржава, он је заволео истину. Њему је неистина страна, јер зна да је неистина грех. Хришћанин зна да све што није од вере да је грех. У дан суда човек ће дати одговор за сваку лажну реч. Зато апостол Павле говори: да не изађе лажна реч из ваших уста. Зашто? Зато што наша реч док је год не изговоримо ми смо власници те речи. А ако сам је исказао она је отишла у ехо, други ће да схватају на овакав или онакав начин. Зато да се молимо Богу да нам Бог помогне да се усавршавамо у истини, а не у лажи, обманама, преварама, по Христовој речи: познајте истину и истина ће вас ослободити. Лаж је свакога човека закопавала у земљу. Истина подиже човека и он је сав срећан и радостан што из његових уста није изашла нестина. Зато апостол Павле каже: онај хришћанин који не уздржава језика свога његова је побожност лажна. Јер језиком једно говоримо често а делима говоримо другачије. Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
ђакон Александар Ђорђевић