Светом Тајном је началствовао протојереј-ставрофор Зоран Митровић парох малопчелички, протосинђел Герасим (Драгојевић) настојатељ манастира Светог праведног Јова у Прекопечи, јеромонах Нифонт (Кимпанов) служашчиј манастира Драче, протојереј Милан Живановић парох драгобраћански, протојереј Душан Илић парох грошнички, протојереј Милан Петровић парох грбички, протонамесник Петар Бранковић парох цветојевачки, јереј Милош Тодоровић парох лоћички, уз саслуживање протођакона Ивана Гашића, епархијког ђакона и прислуживање чтечева Николе Љубисављевића, Александра Радовановића, Николе Марковића и Петра Недељковића, а у молитвеном присуству домаћина протојереја Срђана П. Тешића служашчег овог светог храма, умировљеног пароха Александра Станковића, преподобне монахиње Јелисавете, сестре манастира Дивостин, као и бројног верног народа.
Верни народ испунио је порту светогеоргијевског храма чекајући укрепљење и исцелење у овој Светој Тајни. Радост је било гледати лица верног народа пуна наде и укрепљења, наде на Васкрслог Господа и силу Духа Светога, кроз Сина Божијега, а у Светој Тајни која је остављена нама на исцелење и укрепљење.
Богонадахнутом беседом верном народу се обратио протојереј-ставрофор Зоран Митровић, који је сабране поучио речима јеванђеља Христовог и Његове свете науке. Коснуо се речи Господњих "Иди и не греши више да ти не буде што горе" (Јн. 5;14), а да су свима познате те речи, свима је познат тај цитат. То је Господ упутио болеснику у бањи Витезди, који је 38 година боловао и није имао никога да га санесе у воду. Када се разболимо имамо само једну жељу, а то је да оздравимо. Поред тога гледамо и на излазна врата не само да изађемо већ и на то да ли ће нам ко доћи у посету. Али не можемо захтевати да неко дође и нама у посету ако ми нисмо другима указали такву милост. Наш овоземаљски живот саткан је од разних искушења, болести су једна врста искушења које ваља поднети и истрпети Господа ради. Плата за грех је смрт, подсетио је прота Зоран, те отуда и болест у човечанству, још од пада Адама. Болест може бити последица нашег личног греха, али може бити и последица прародитељског греха, јер је још у Старом Завету записано "оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби" (Јер. 31,29). Било како било, наше је да се кајемо и да се исцељујемо помоћу Божијом, али када примимо исцељење од Господа, треба да следимо речи Христове упућене раслабљеноме јерусалимљану крај Бање Витезде, те да не грешимо више.
По свршетку Свете Тајне сви верни су помазани светим јелејем, у миру се раставши и отишавши својим кућама.
