У преподневним часовима стигли смо у Темишвар. Дошли смо на Трг слободе где је смештен духовни и културни живот Срба у Темишвару. Ту се налази Српска саборна црква Вазнесења Господњег, која је уједно и престона црква Темишварске епархије. У саборној цркви наш хор са својом пратњом срдачно су дочекали по благослову надлежног Епископа Господина Г. Лукијана, протођакон Миодраг Јовановић, протонамесник Зоран Мајкић, протојереj-ставрофор Маринко Марков, протојереј Јоца Несторовић и архимандрит Јустин Стојановић који су показали своју нескривену љубав према свом народу у матичној луци, Србији. Како би узвратили љубав и захвалност, чланови хора отпевали су тропар св. великомученику Георгију. Поред српства, за Темишварску епархију везује нас и то што се преосвештени Г. Лукијан, епископ будимски и администратор Епархије Темишварске, замонашио у манастиру Дивостину.

У саборној цркви су Темишварски свештеници одржали кратко предавање о историји српског народа на овом простору. Томе какав положај Срби уживају у Темишвару, говори чињеница да се у поседству Срба (српске православне цркве) налази најлепша зграда у Темишвару, а то је владичански двор. Владичански двор представља велику српску ризницу где се чува један део српске историје. Ту се чувају црквене књиге старе и до пет векова, портрети знаменитих Срба, бројни списи, али што је најважније, ту се чува духовност српског народа у Румунији. Наш хор је обишао владичански двор и научио много о нашем народу са овог простора. Након тога уследио је обилазак града. Кренувши са Трга слободе, где се и налази српска саборна црква, дошли смо на Трг уједињења. Затим смо посетили румунску саборну цркву у Темишвару, као и неколико паркова по којима је овај град препознатљив.

Уследила је пауза за ручак где је хор са својом пратњом одведен у српски ресторан “Карађорђе”. Након јела и дружења обилазак је настављен све до цркве св. великомученика Георгија у пределу града званом “Фабрика”. На путу до цркве посетили смо једну од најстаријих катедрала на овом простору. У цркви св. великомученика Георгија дочекани смо од стране свештеника овога храма протојереја Благоја Чоботина,а након што смо саслушали кратко предавање о храму као и о повезаности и љубави према свом народу, великодушно смо позвани да посетимо дом свештеника Зорана Мајкића и његове породице. Ту се уједно и налази мали музеј где су смештене бројне иконе, списи и предмети од непроцењивог значаја. Након ове топле добродошлице, наш хор је провео своје последње сате шетајући пространим улицама Темишвара.

У повратку ка Крагујевцу направљена је пауза у Вршцу где смо посетили своје искрене пријатеље, протојереја Радомира Сандића и његову породицу у цркви Успења Пресвете Богородице. То је била наша друга посета Вршцу, а прва је била целодневна посета, организована пре нешто више од годину дана. Након ове посете наставили смо пут Крагујевца, до цркве светог великомученика Георгија, одакле смо и започели ово путовање.

За чланове нашег хора ово је било незаборавно искуство због бројних успомена које ће понети са собом и због много љубави и пажње којом су оне испуњене.

Љубав, праштање и веровање, једино нас може спасити и сачувати у будућим временима. Православље је кроз векове чувало и сачувало Србе не дозволивши да се асимилују са туђим народима, а бранећи се мачем, пером и кистом српски је народ сачувао свој идентитет и у најтежим временима.

Анђела Јовановић,ученица четвртог разреда Прве крагујевачке гимназије