Владика шумадијски Г. Јован је уз саслужење  четири свештеника и  једног ђакона служио Свету Литургију.

У беседи којом се обратио присутнима, владика је истакао значај страшне и дивне истине којом одише данашње јеванђеље. Страшне, јер показује да грех може да обузме свакога, и дивне, јер је покајање сила која уништава сваки грех и која нас враћа у загрљај Оца нашег Небеског. „Покајање је радовање“, каже наш народ.

Обраћајући се присутнима, владика нас је подсетио на то да нас је Бог обдарио слободом и на речи из данас прочитаног апостола: „Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме“. Упозорио нас да нико није себи довољан ауторитет, а да је „далека земља“ у коју се упутио млађи син – заправо грех, који удаљава човека од Бога и да сви имамо слободу  и можемо како хоћемо, али не можемо докле хоћемо. Бог чека повратак свакога човека и има бескрајну љубав према људима, то је стрпљење Божије.

Говорећи о значају чињенице да је Бог човека створио праведног, владика нам је указао на то да је у данашњој јеванђелској причи такав старији син и да сваки грех удаљaва човека од Бога и води у начин живота који није ништа друго до смрт. Мада смо некада далеко од Бога, Он никада није далеко од нас.

Владика је потврдио да је стање праведности, мира, слоге и љубави својствено свима нама и да нам је Бог оставио Заједницу (Цркву) да се кроз њу спасавамо, а да тражење Бога кроз разарање Заједнице није пут јеванђеља. Дођимо к себи, па ће нам Отац опростити.

На Светој Литургији, владика је достојанством протонамесника одликовао јереја Горана Радовановића, пароха првог вреочког и старешину храма Покрова Пресвете Богородице.

За показану бригу и љубав према својој Светој Цркви, владика је Орденом Вожда Карађорђа одликовао Радосава Саватијевића из Вреоца, а Архијерејском граматом Хранислава Антонијевића из Вреоца и Драгана Славковића из Лазаревца.

Ово свечано сабрање се наставило трпезом љубави у црквеној сали.