Беседећи на 106. зачало Јеванђеља од Луке, Владика Јован је рекао:

“Чули смо из прочитаног Јеванђеља где Господ каже апостолима “Пазите, дигнуће људи на вас руке своје и гониће вас по синагогама и тамницама и водиће вас и предавати пред цареве и намеснике ради имена мојега”. Даље Господ каже “немојте смишљати шта ћете и како одговорити на хуле које на вас говоре, јер ја ћу вам дати речитост и мудрост да вам неће моћи нико одговорити од оних који вас оптужују”. Овде нам Господ каже да се пазимо. Да се чувамо. Како је наш народ лепо казао чувај се и Бог те чува. Чувати себе у целомудрености, поштењем у искрености у добру. То значи чувати себе. Још када човек томе придода веру Бог ће нам дати мудрост како да одговори на све нападе на оне који верују и воле Христа. Још је Господ рекао њима али и нама да ће у свету бити невоља и да ће нас сви омрзнути ради имена Христовог. То се односи на све хришћане. Речено је у Јеванђељу да ко хоће побожно да живи, тај ће бити гоњен. Свет неће Бога. Они који не воле Бога не могу да воле ни људе који су по Богу и у Богу. Знају да нису исправни, зато праведност другог човека, грешан човек осећа да му праведан човек смета. Није по његовој вољи. На другом месту Господ каже када смо гоњени и чине нам зло, Господ говори да не узвраћамо зло за зло, већ да претрпимо. Јер каже Господ “трпљењем својим спашавајте душе своје”. Када претрпимо туђе зло, престаће, али ако узвраћамо зло на зло још више ћемо га иритирати и још више нагонити да нас напада на зао начин. Када трпимо, онда смиравамо себе и тај ће видети па ће престати. Сећате се примера мученика из Клепаца када су му вађене очи који смирено све подноси, а мученик се уплашио јер му је Вукашин рекао синко само ти ради свој посао. Ти ради свој посао, а ја трпим. Имамо пред собом пример смирења, Господа Исуса Христа. Наша српска изрека није јунак који удара већ онај који отрпи. Док сам служио војни рок био је војник са вишегодишњом робијом због убиства и покушаја убиства кога упитах када се осећао немоћним будући да је тако јак и снажан. Он рече да када су га пустили са одсуства са затворске казне мислио је да ће га сви у селу славити, али сви су се склањали и бежали од њега, спуштали капке на затвореним прозорима. Мислио сам да су ме се људи ужелели после толико година, али доживео сам супротно. Људи су почели да ме грде. Да нећеш опет да убијаш? Тада сам хтео тог човека да задавим. Када сам почео да га тучем, појави се један старац. Реших да убијем старца па да наставим овога да тучем. Ја га ударих, а он се усправи и окрену ми други образ да га опет ударим. Е у том тренутку се осетих немоћним. Могло је дете да ме туче и ради шта год хоће. Смиреност старца умирила је бес у човеку. Док човек осећа бес, он не уме рационално и правилно да размишља. Он накарадно размишља и накарадно ради. Зато је наша изрека да није јунак који удара већ онај који трпи поука да се морамо учити трпљењу ако хоћемо да се спасемо. Најбољи пример трпљења је сам Господ Исус Христос. Он је пример да љубав трпи. Јер када човек има љубав у себи, ону божанску љубав он ће трпети и онога који га туче. Јеванђеље каже љубите и непријатеље своје. Како да трпимо и онога који нас мучи? Али је у томе узвишеност. Ту да покажемо своје хришћанство, ту да покажемо своју веру, ту да покажемо своје трпљење. Господ на учи и он трпи од колевке па до гроба. Све док није издахнуо на крсту. Цело његово Јеванђеље је трпљење, трпљење, трпљење! Ако је Бог повукао сва чуда се Земље, још није повукао чудо трпљења. Замислите шта би било да Бог није дуготрпељив а ми смо овакви какви јесмо. Али Бог је дуготрпељив. Зато ми у Цркви певамо слава дуготрпљењу твојему Господи. Бог трпи не би ли смо се ми сетили милости Божије. Бог нас трпи из љубави, зато што нас воли, неће да нас уништи. Бог хоће да се сви људи спасу и познају истину. То значи имати трпљење. Кад те туку благосиљај. Кад те бију, праштај. Кад те мрзе, ти воли. Трпљењем побеђуј мучитеље као наш Господ Исус Христос. Враћај зло добрим и добрим ће ти се вратити. Побеђуј као Господ. Против гордости да се боримо смиреношћу. Величина је у смирености а не у гордости. Против мржње бори се љубављу. Са увредом, праштањем. Са клеветом бори се молитвом. Господ се молио и за мучитеље своје. Апостолу Петру је рекао да би могао умолити Господа да му пошаље 12 легиона анђела, али како би се испунило све оно што је Писмо писало о Њему. Када апостол Петар каже Господу да они неће дозволити да се то деси Господу, Он апостолу Петру каже иди од мене сатано. Он апостола Петра назива сатаном. Кад је Петар рекао да неће Господ страдати, примио је савет нечастивога. Јер да Господ није страдао за нас ми не бисмо били спасени. Да Господ није пролио своју крв за нас ми не бисмо били опрани. Да Господ није Страдао и Васкрсао не би била побеђена грех, а ни смрт. Ако нам неко нешто чини треба да се молимо за њега. Видећете како ће онда молитва промините наше планове и наше стање у односу на онога који нам наноси неко зло. Ми хришћани смо позвани да трпимо све до Другог доласка Господа нашега Исуса Христа. Јер ако до тада трпимо, ми ћемо добити награду. Понављам Господ је рекао “трпљењем својим спасавајте душе своје”, а има ли веће награде него ли да спасимо душе своје? Тајна дуготрпељивости је у богољубљу и човекољубљу. Ни једну јеванђелску врлину човек не може стећи ако се није наоружао дуготрпљењем. А дуготрпљења нема без смирења. Смирење је темељ на коме треба да зидамо зидове свих осталих врлина. Христос нас учи да ђавола треба побеђивати безазленошћу и дуготрпељивошћу. Зато треба да се учимо дуготрпељивошћу. То је велика наука. То није лака наука. Човек је не може својим силама и способностима да савлада већ само уз помоћ Божију. Зато нека нам Господ помогне да отрпимо па ћемо онда осетити другог човека као себе. Отрпети је хришћански. Одговорити злом на зло није хришћански. Нека нам Господ помогне да трпимо до последњег даха свога ради нас и нашега спасења и у љубављу и кроз љубав, нека вас Господ све благослови”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након одслужене свете Литургије и причешћа верних, Владика Јован је присутнима поделио свој Архијерејски благослов и иконице.

протођакон Мирослав Василијевић