Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обратио се верном народу надахнутом беседом:
„У име Оца и Сина и Светога Духа.
Браћо и сестре, данас наша Света Црква слави Свету великомученицу Злату Мегленску. Меглен је област на граници између Грчке и данашње Македоније. Ова светитељка је прави пример како треба веровати у Бога, како треба живети вером, како треба имати однос према вери и према Богу. Ако читамо њено житије видећемо да када су је Турци ухватили и тражили да прими муслиманску веру (да се потурчи), она је рекла да то неће никако учинити, – Па таман, како је рекла, ви мене на комаде секли, мучили ... шта год ми будете радили ја се мога Христа одрећи нећу.
Она је у тим речима тачно предвидела какав ће бити крај овог њеног овоземаљског живота. Турци су је заиста немилосрдно мучили. Својим родитељима, који су је наговарали да се одрекне Христа са љубављу и смиреношћу је одговорила да се она њих одриче и да уместо њих на небу има оца Господа Исуса Христа, има мајку Пресвету Богородицу и светитеље као своју браћу и сестре. Злата је страдала у великим мукама али се Христа није одрекла. Шта је то што ју је све време храбрило и снажило? То је благодат Божија. А благодат је сав Господ наш Исус Христос. Та благодат Божија је њу крепила, снажила. Она јој је дала снаге да издржи мучеништво, али да се не одрекне Христа. Како смо и чули у данашњем прочитаном апостолу, где нам апостол Павле каже (нама хришћанима): – ... А као помагачи молим Вас да не примите узалуд благодат Божију. Сви смо ми, а поготово крштени, примили благодат Божију. И зато нас апостол и моли с обзиром на то колики значај за нас има благодат Божија да не примимо узалуд благодат Божију.
Свети апостоли су помагачи, сарадници Христови и сваки од нас крштени хришћанин који живи у благодати Божијој, он је у исто време сарадник Христов. И ми треба да сарађујемо са Христом за наше спасење. Зашто кажемо да сарађујемо, па зато што треба да радимо на своме спасењу. Да желимо, да хоћемо да се спасимо јер нас Бог неће насилно спасавати ако ми не желимо да будемо спашени. Апостоли и прави Хришћани узврћају Христу тиме што су предали Њему своју душу, своје биће, управо овако како ју је и предала Света великомученица Злата Мегленска.
Проповедајући Господа Христа апостоли су у ствари нама људима предали благодат Божију. Богочовек Господ наш Исус Христос је сав благодат Божија у свој пуноћи својој. Заиста у благодати је Христос спаситељ и у благодати је спасење. Зато се на богослужењима и молимо – Заштити, спаси и сачувај нас Боже благодаћу својом.
Зато апостол Павле продужујући овај данашњи апостол (који смо чули) каже: – Сад је време спасења, сад је дан спасења. Тиме жели да опомене нас хришћане да ми непрестано треба да живимо у ишчекивању нашег позива на онај свет. Непрекидно ишчекивање за долазак Христов на овај свет. Зато он каже да је сад дан спасења. Данас. Сада. Овог тренутка. Сутра можда за некога буде касно, јер неће доживети сутрашњи дан. Како ће неко да се спасе, ако није приправан за спасење и за долазак Господа нашега Исуса Христа. Зато Свети апостол брижно моли хришћане да не примају узалуд благодат Божију, јер и примљена благодат Божија може да не користи човековом спасењу. Тј. ако се човек не труди да живи у благодати. Такође, иако нам се кроз Свете тајне и Свете врлине предаје благодат Божија и ако их ми не примамо заиста као Светињу над Светињама, ако се не трудимо да ту светињу задржимо у себи кад је примимо онда нам она неће много користити.
Благодат треба да сместимо у своју душу, у своје биће, у своју савест и да њоме облагодатимо целокупно наше биће. Јер кад живимо у благодати Божијој ми живимо у Богу, ми живимо у заједници са Богом, са Светима, ми живимо у заједници једни са другима. Тако, узалуд нам је ако смо хришћани само по имену, а нисмо по животу. Ако имамо обличје побожности, како каже апостол Павле, а силе његове смо се одрекли. Тј. ако се трудимо да прикажемо себе као побожног а не живимо у побожности, него се само тако представљамо. То значи да такав човек није прави (исправан) хришћанин. Он је лицемер. Зато треба да живимо онако како осећамо Христа у себи. Онај који има Христа у себи он има Христа испред себе а ко нема Христа испред себе он нема Христа ни у себи.
Благодат Божија није узалуд у нама ако ревнујемо у вери, у љубави, у молитви, у посту, у трпљењу, у смирености, у кротости, у подвигу, у труду. Без труда не можемо ништа, па ни да се спасемо. Лењост је опасна болест. Она човека води у заблуду и такав се човек не труди за спасење. Ако пак ревнујемо у свему овоме претходно поменутом, онда се наша благодат разлива по целом нашем бићу. И та благодат, како кажу Свети оци, оплођује човеково биће и човек почиње да рађа јеванђелске плодове и рађа јеванђелски плод. Благодат се мора неговати да не би закржљала, како кажу Свети оци, у нама и да не би увенула у нама. Јер у благодати или се напредује или се назадује. Ми не можемо рећи да смо крштени и да нам је то довољно. Примили смо благодат у крштњу а не живимо крштењским животом. Шта нам онда вреди крштење? Јер ми се не крштавамо због оног папира којег добијамо након крштења, него зато што се облачимо у Христа. Христа примамо у себе зато што желимо да Христос обитава у нама.
Дакле, браћо и сестре, да се молимо Богу да благодат Божија не буде у нама узалудна него да нас она води и руководи. Са благодаћу Божијом све ћемо лако поднети. Видимо како је Света Злата поднела мученичку смрт. Благодат ју је крепила. И нас ће крепити али треба да живимо у благодати. Да живимо у благодати, да узрастамо у благодати и да напредујемо у благодати. Нека нам Господ и Света великомученица Злата Мегленска помогну да чувамо веру да би вера чувала нас. Да се наша вера стално умножава у нама и да нам вера не буде само на језику, него да веру ми потврђујемо делима. Баш онако како то каже Свети апостол Јаков: – Вера без дела је мртва. А и дела без вере су мртва.
Нека нам Господ помогне да живимо у благодати, а то значи да живимо у благостању Божијем. Живот у благостању јесте само ако је у Христу а ако је са Христом,
Бог Вас Благословио!”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
На крају је владика поделио иконице као видљиви знак благослова окупљеним верницима који су се данас сабрали у Бресничкој светињи.
