Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обратио се верном народу надахнутом беседом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа,

Драга браћо и сестре, у данашњем прочитаном апостолу чули смо како Свети апостол Павле саветује и моли Солунске хришћане, а тиме и све хришћане свих времена како треба да се владају у свом животу и како треба да угоде Господу. Апостол каже: – Као што је у Господу Исусу Богочовеку сав Бог – Бог Отац, тако треба да је сав Бог у сваком хришћанину. Ако је хришћанин испуњен Богом он је испуњен свим оним што је божанско. А све оно што је божанско то је оно што нас чини достојним човека, што нас чини достојним живота у овом земаљском животу. Све оно што је испуњено Богом то је испуњено добротом Божјом, а нико није тако добар као што је добар Бог. Зато апостол Павле каже: – Нека ништа наше не буде ван Господа. Све што је ван Господа, све што није у Господу то је на пропаст. Првенствено наше душе и наше спасење. То је пропаст за нас, како у овоме свету, тако и у ономе свету.

Зашто нам апостол Павле саветује да све буде у Господу? Јер једино, ако је тако: ако је сва душа моја, у души Божјој, ако је срце моје у срцу Божјем, ако је воља моја у вољи Божјој, ако је сав мој ум у уму Божјем, онда су и моја воља и моја жеља и мој ум и моја савест испуњени Богом. Онда ни у моме уму ни у моме срцу ни у мојој души нема места за било кога другога до Бога. А како је то дивно када је човек испуњен Богом. Дакле, видимо да нас апостол Павле саветује да ништа наше не буде ван Господа. Ништа, јер све што је ван Господа то је у опасности од свега смртнога, од свега греховнога, од свега злога. А ми хришћани смо позвани да целим својим бићем будемо у Господу Христу и онда ћемо моћи да живимо Њиме. А кад живимо Њиме ми се спасавамо. Отуда од Бога почиње нови живот за род људски. Јер човек када се испуњава Богом наново се рађа и постаје нови човек и у њему све постаје ново. Баш онако како то Господ Исус Христос каже у јеванђељу: – Гле, све ново творим.

Једино ново под Cунцем јесте Господ наш Исус Христос. Благо човеку који нађе Господа Христа и који Господа Христа усели у свој живот. Живимо ли тако ми живимо једним најсавршенијим животом. Христос је живот наш. Све што није у Христу и што је ван Христа оно није у животу. Бар није у животу вечном. Том животу никаква смрт не може да науди, јер је Господ својом смрћу смрт уништио. Такав човек је сав бесмртан и он и овде, ако је испуњен Богом, предосећа ту бесмртност. Он предокуша ту бесмртност, предокуша Царство небеско и такав је човек сав у Богу. А све оно што је у Богу то је вечно. Све оно што није у Богу то је пропадљиво. У ствари једино хришћани знају како треба живети у овоме свету и то је прави живот. Такви хришћани то знају Богочовеком Христом који их, не само учи како треба живети Богом, него им даје божанске силе да тако стварно и живе. То Бог нама даје Духом Светим кроз свете тајне и свете врлине. Христос је наш вечни живот и ми хришћани поверовавши у Господа Христа одмах свим својим бићем почињемо још овде на земљи управо живети тим вечним животом.

Тим вечним животом је човек испуњен када се обнавља кроз Свете тајне и Свете врлине. Отуда ми животом у Христу живимо управо ако живимо по јеванђељу. А ако живимо по Христовом јеванђељу ми у ствари тада и тако угађамо Богу. А ако не угађамо Богу, већ само угађамо себи, промашили смо смисао и циљ и живот... и овај, а и онај, браћо и сестре.

Тако човек кад угађа Богу, он не угађа себи. Јер ако угађа Богу њему је све угођено. Али ако угађамо само себи онда заборављамо Бога, а кад заборављамо Бога онда заборављамо и на другога човека. Дакле, треба да се трудимо у животу и да стално преслишавамо себе по савету апостола Павла како треба да се владамо и како треба да угодимо Христу.

Свети апостол Павле нам, такође, данас каже у прочитаном апостолу да нас Бог није призвао на нечистоту. Није нас позвао на грех, него на чистоту, у светлост. Кад се човек чисти он бива обасјан светлошћу Христовом, јер светлост Христова просвећује свакога човека који долази на овај свет. И то просвећује човека верујућега, човека који живи у Богу и човека који живи са Богом.

Даље нам апостол Павле каже да се старамо да живимо мирно. Да живимо у миру и да гледамо своја посла. Кад човек живи у миру он је у миру са собом, са Богом и са другима. Кад човек живи у немиру (а то је кад нема Бога у себи) он сам ствара тај немир, не само у себи него он ствара немир и око себе. Он и друге својим немиром чини немирнима. Као и што друге чинимо мирним, ако смо ми мирни у Богу. Човек је миран само кад преиспитује себе, кад преиспитује своју савест.

Дакле, треба да као што каже апостол Павле гледамо своја посла. Да гледам како ја радим, да гледам како ја живим, како се понашам, а не да гледам шта други раде и како други живе. Па и ако видимо другога да не живи како треба хришћанским животом, можда не треба ништа ни да му кажемо, јер ћемо га можда још више повредити, али онда треба да почнемо да се молимо за њега. Да га Господ обасја својом светлошћу и да га просвети.

Зато да слушамо апостола Павла да би знали како треба да се владамо да би угодили Богу. Ми мислимо да знамо како треба да се владамо. Чак ће људи данас и да се увреде ако му укажеш на његово владање, зато можда им не треба ни говорити али им треба примером показати.

Бог Вас Благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају је Владика поделио иконице као видљиви знак благослова окупљеним верницима који су се данас сабрали у бресничкој светињи.