Чтецирали су: г-дин Василије Тешић и Ђорђе Миљковић.
По прочитаном Јеванђељу Преосвећени је пожелео верницима срећан и благословен почетак Божићњег поста:
„Наша припрема се састоји у нашем преображају и преумљењу. Састоји се у нашем покајању, јер ако се не будемо бар мало променили на боље у току овога поста, нећемо осетити радост коју овај празник пружа. Зато треба да замолимо Бога да нас Господ укрепи, да нас Господ оснажи, да нас Господ избави од искушења. Јер зашто кажемо искушења? Кад год хоћемо да се мало посветимо Богу, постимо и молимо, увек наилазе већа искушења, али то је знак да онај нечастиви неће молитву, неће покајање, промену на боље, он хоће да ми будемо гори, али Господ свакоме даје моћ и снагу онолико колико човек верује у Бога и колика је његова вера. Зато данас да се замолимо да нам Господ помогне да ојачамо у посту и молитви, али исто тако да ојачамо у добродетељима. Постом и молитвом се и демони прогоне. Одвојити пост од молитве је немогуће. А молитва и пост како кажу свети оци то су два крила, којима се човек подиже са земље у висине. Зато што више се будемо молили и постили, не само од мрсне хране, утолико ћемо бити смиренији, и присуство Божије у нама, а када човек осети присуство Божије у нама он осети и радост. Треба да се радујемо у посту што имамо тај период у нама што се чистимо, јер пост браћо и сестре, он чисти и душу и тело. Пост је браћо и сестре, је период од којег се уздржавамо од хране, а треба и од злих дела, мисли, речи, а појачамо првенствено покајање јер нас покајање уводи у спасење. А покајање кроз које браћо и сестре се ми кајемо, односно преслишавамо себе, улазимо више у себе, и сагледавамо какви смо изнутра и ко је у нама. То ће нам открити пост, молитва, вера, јер вером усељавамо Бога у себе. И зато овај пост треба да буде да нас уведе у покајање у ту промену, да би управо дошли до спасења. Дакле, пост нас припрема да се сретнемо са оним кога очекујемо а то је Господ Исус Христос. Овај пост нам помаже да се сретнемо са Оним који се ради нас Оваплотио, примио тело, остао Бог али постао човек, и као богочовек спасава нас од греха од смрти... Пост нас доводи до сусрета, а сусрета са Богом не може бити без искреног покајања. Треба нам исповест и покајање, али у исто време треба да се што више и чешће причешћујемо. Да више прочитамо нешто што је корисно за нашу душу, Јеванђеље, посланице, све то штиво нам помаже у преображењу. Кажем, до сусрета са Богом не може бити ако нема покајање. Свети оци кажу да је покајање васкрсење. Јер чим си се покајао, то значи да смо се променили, постали бољи, и свеснији. Покајање је равно васкрсењу. Покајање је дубинско преумљење, промена и наших мисли, речи, дела. Промена да се променимо на боље браћо и сестре. Човек који не жели да се мења на боље, он остаје зачаурен и остаје затворен у себе, и не може да осети радост поста и молитве, не може да осети да је дошло до промене ума. Покајање је бунт против себе самога, против лажног себе и својих самообмана. Оно је и стид човеков пред најчистијим Богом. Пост и покајање је давање себе за другога. То је оно што наш народ: Ко се Бога не боји и људи не стиди, њему је све слободно да ради оно што не треба да ради. Пост и покајање јесте давање себе за другога. Зато поред поста и молитве и добродетељи требало би да појачамо ту добродетељ према другоме, да гладноме дамо кору хлеба, жедноме чашу воде, да нагога оденемо, да болесника посетимо. Јер ако то чинимо а чинимо у име Божије, то чинимо самоме Богу који је у таквим људима. Зато Господ каже: „Ко нахрани једнога од ове браће мене је нахранио“. Који је учинио добро другоме учинио је Богу. Када чинимо добро другоме ми чинимо нама добро, јер добротом се и спасавамо. Дакле, света тајна покајања која би требала да се појача у току овога поста и свих постова, она лечи духовне болести човека, она уствари браћо и сестре врши духовно очишћење а хришћанин добивши отпуштење грехова постаје поново невин, чист, постаје освештан и какав је био после крштења јер се у крштењу греси опраштају. Крштење је друго рођење, а покајање је прво васкрсење. Зато треба да замолимо Бога да нам Бог помогне да браћо и сестре да послушамо савете апостола Павла којег смо прочитали у данашњем апостолу: „Јачајте у Господу и у сили моћи његове, обуците се у свеоружије Божије да бисте се могли противити ономе који је нечастиви“. Ако бисмо узели у обзир невоље које нас сналазе, муке, и патње и искушења била су и биће, ако све то узмемо у обзир схватићемо са једне стране да ми не можемо да избегнемо сами сва та искушења, а схватићемо да нам је потребна моћ и помоћ Божија. А онај који тражи помоћ Божију, добиће је по мери вере његове... До мира не можемо доћи ако не нађемо мир у себи. А наћи ћемо мир ако сместимо Бога мира, јер Бог је мир. Нека нам ови дани прођу у миру и благослову Божијем.
Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
У наставку литургије, Преосвећени је причестио верни народ Телом и Крвљу Господа Христа, уводећи их у тајну Спасења, која је започета Преславним Рођењем Богомладенца Исуса Христа.
ђакон Александар Ђорђевић
