Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обратио се верном народу надахнутом беседом:
„У име Оца и Сина и Светога Духа,
браћо и сестре, мислим да нема човека кога у животу нису сналазиле многе невоље, многе патње, многа искушења. На првом месту му је потребна помоћ Божија. У таквим стањима нам је потребна и помоћ другога. Зато човек не би смео никада да се узда само у себе, па да помисли да може савладати невоље, недаће и искушења. Ако тако човек мисли да може сам себи да помогне, неће успети у томе. Зато му треба вера, вера у Бога, зато му треба молитва и одлучност да се успротиви свим невољама које га сналазе.
Заиста човек треба да верује у силу Божију и да се узда у њу да ће му Бог помоћи, јер као што каже данашње јеванђеље Господ даје речитост и мудрост којој се неће моћи супродставити или одговорити сви ваши противници, а све наше невоље су сви ти наши противници.
Апостол Павле каже и оснажује нас у данашњем прочитаном апостолу где каже: – Браћо, јачајте у Господу и у сили моћи Његове... и додаје: – Обуците се у свеоружије Божије да бисте се могли успротивити ономе који је против Бога. А онај ко је против Бога он је против човека Божијега. Апостол нас тако храбри и снажи да не паднемо у очајање било шта да нас у животу снађе. Он нам говори како да победимо нечастиве силе. Човек може много лакше да се обрачуна са видљивим силама него са невидљивим. Зато апостол Павле каже да ми не ратујемо против тела него против духа поднебесја.
Нечастиве силе упиру на нас стреле са свих страна и ако човек није будан и не чува себе стрела ће га погодити. Али да би човек могао да се бори против тих невидљивих сила човеку је потребан нико други до сам Бог. Ђаво има моћ али нема свемоћ. Свемоћ је у Богу. Када смо науружани Богом ниједна нечастива сила не може да нас победи. Господ побеђује, али побеђује и човек који заиста носи Бога у себи, који верује у Бога, који призива име Божије и зато је речено у Светом писму: – Који год призове име Божије тај ће се спасти. То значи да стално треба да имамо Бога у себи. Да се наоружамо Богом јер се другачије нећемо моћи одржати пред свим нашим видљивим и невидљивим непријатељима. То можемо једино Богом.
Бог је љубав а и човек треба да буде одсјај те божанске љубави. Зато да би се спасили морамо се прво ослободити наших страсти, од тих наших слабости и зато нам је свима нама потребан Бог. Јер кад се човек узда у Бога он се неће уздати у себе, смираваће себе у Богу и неће себе прецењивати. Неће о себи мислити много више него што јесте.
Човек произноси и показује оно што је он у себи. Ако човек има веру у Бога он ће ту веру да шири и том вером ће да помогне и другоме. Ако има љубав он ће љубављу да мирише и да љубав шири. Треба да се наоружамо вером у Христа на првом месту, а када смо наоружани вером, онда ми већ објављујемо рат свим нечастивим силама.
Чим верујемо у Христа и живимо по тој вери наша вера је јача од свих видљивих и невидљивих непријатеља. То је зато што је Господ рекао: – Све је могуће ономе који има вере. Онај који прилази Богу треба да верује да Бог постоји и да Бог награђује оне који верују у Њега, и то оне који живе том вером, и који ту веру претварају у дела.
Шта је то ,,кацига спасења” како то чусмо у данашњем прочитаном апостолу? То је у ствари сам Христос. Он је та наша ,,кацига” јер је он Спаситељ и спасење. Он даје спасење и исто тако чува оне који у Њега верују. Како кацига чува човека са свих страна тако и Бог чува човека, само човек треба да се преда Богу. То практично значи да треба још више да се трудимо и радимо на своме спасењу. Још више да се молимо, а не да ленствујемо изговарајући се како смо све предали Богу.
Свеоружије Божије о коме нам апостол Павле говори хришћани ће богомудро употребити и однети победу над свим духовима зла само ако се буду непрестано молили Богу. Ако буду непрестано стражили над собом, јер не знамо кад ћемо наићи на искушење, на неке невоље.
Зато треба пре тога да се добро наоружамо и онда ћемо све недаће лако пребродити јер имамо Бога у себи и носимо Бога у себи.
Нека нам Господ помогне да ојачамо у вери да би се спасили од искушења. Да се наоружамо силом Божијом а не силом неке своје моћи. Не силом неког свог знања... Нашу веру треба да проверавамо јер је она (вера) велика наука. Она се не може толико учити из књига колико из живота. Ако је наша вера јака онда ми не дајемо свој пристанак нечастивим силама и њима се не предајемо јер знамо да ће добро победити. Зато се ђаво и плаши Бога, плаши се људи који верују, плаши се људи који се редовно исповедају, причешћују јер ђаво зна да ће доћи крај њему, да ће зло бити побеђено а ми да све у животу побеђујемо Богом.
Бог Вас Благословио!”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
На крају је владика поделио иконице као видљиви знак благослова окупљеним верницима који су се данас сабрали у Бресничкој светињи.
