Својим појањем Литургију је улепшао Хор “Пресвете Богородице” Саборног храма који је предводио протојереј Драгослав Милован. Чтецирали су богослови: г. Василије Тешић, и г. Лазар Коларевић.
Препуном храму народа, огромном броју мајки које су довеле своју децу са собом, како би се заједно причестили, обратио се по благослову Владике Јована беседом на 76. зачало Јеванђеља од Луке старешина Светотројичког храма о. Милић Марковић:
“У име Оца и Сина и Светога Духа!
Свети Владика Николај нас поучава речима: “Ако хоћеш да знаш колика ти је вера, а ти види колика ти је брига. Мала вера подразумева да је брига велика, а велика вера подразумева малу бригу. Савршена вера подразумева да немамо бриге, односно да смо у таквом стању да сву наду полажемо на Господа. Ми који се окупљамо у Цркви увек се сећамо ових речи Светог Владике Николаја када се припремамо за долазак Исуса Христа за рођење Богомладенца и увек знамо да је наш Господ тако велик да Га сва васиона не може обухватити, али истовремено толико мали да може стати у срце свакога човека. У једној литургијској молитви, ми се молимо Господу да нам дарује познање истине своје у овоме веку, а у будућем да нам дарује живот вечни. То је она садржајна молитва која подразумева да је у њој садржано све оно што је потребно човеку који је створен по лику и по подобију Божијем. Ако се молимо Господу за познање истине Његове то подразумевамо да се молимо Господу да можемо познати Онога који је Истина. Да можемо познати Онога који нам даје смисао живота у овоме свету и који нам открива најдубље тајне човековог битија и постојања. Изнад свега да познамо Онога кроз кога је све постало и ништа није постало и ништа не постоји што постоји једино Онога који је за себе могао рећи: “Ја сам Пут, Истина и Живот”, Христа Бога нашега. Када се у Цркви окупљамо ми се спремамо за рођење Богомладенца постом и молитвом, али то није само спремање да свечано прославимо један велики празник, већ пре свега да се сусретнемо са живим Христом који даје истинитост и постојање свакоме човеку. Данашње Јеванђеље говори о Великој вечери где Господ позива све људе, али ови изговори које смо чули данас су изговори нас самих. Као и оних који су се одазвали на Божији позив, то су они који су срце своје отворили на куцање Христово. Истовремено, данас наша Црква прославља, велики празник Материце, празник мајки и празник жена. У Светом Писму, иако то многи не разумеју, и који нису хришћани па олако критикују, уместо да Свето Писмо критикује нас, ми смо дошли у ситуацију да људи критикују Библију. Али хришћанство је једна велика поема жени и видимо већ на првим страницама да је Господ прве људе призвао из не бића у биће, дао им могућност одзива да постану богови по благодати. Израз Ева управо значи Жена. Жена је дата мушкарцу као његова помоћ али у исто време као љубав и топлина, као подршка у животу и она је пред Господом исто што и мушкарац. И ми разумемо да у Светом Писму Старога Завета када Господ тражи послушање свога народа, ти изрази именују се као односи у браку и кажемо да ако је народ одступио од Господа као да је учинио прељубу. Као и народ када испуњава заповести Божије он је тада веран своме Господу и Створитељу. У Светом Писму Старог Завета није случајно ушла у канон поема “Песма над песмама”, која говори о љубави мушкарца и жене, али су Свети Оцу ову песму протумачили као љуба Бога према свету и љубав света према Богу. У нашој Цркви ми прослављамо ону која се уздигла до престола Божијег и у црквеним песмама ми је називамо “часнијом од Херувима и неупоредиво славнијој од Серафима” Пресвету Богородицу чији би цео живот могао да стане у речи: “Нека ми буде по речи Твојој.” Пресвета Богородица , у име целога људског рода, је рекла “Да” Господу и цео овај период богослужења од Ваведења до Божића, то је једно сажето историјско време живота у Цркви где ми прослављамо Пресвету Богородицу и прослављамо Сина њенога. Ми који живимо у Цркви још морамо да знамо да када говоримо о мајци, ми пре свега говоримо о Богу, јер љубав мајке није од овога света. То је оно што је Господ дао нама и дао мајкама и много пута смо се запитали ко је та овде брза помоћница нама у Цркву, то је Пресвета Богородица, којој се обраћамо речима: “Пресвета Богородице спаси нас”, зато кажемо да је брза помоћница али у земаљском животу када нам је тешко, ми се обраћамо својој мајци. У нашем народном и Црквеном предању остало је много дивних примера васпитања деце од мајки које су живеле у Цркви, од мајки које су могле да разумеју шта је то Црквени начин живота и наш песник је забележио речи мајке Јевросиме која каже: “Немој сине говорити криво, боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу” То јесте поука Светога Писма. Велики немачки песник Х. Хесе хтео је да искаже љубав према мајци рекавши: “Без мајке се не може волети, без мајке се не може умрети” . Када се припремамо у овим недељама да дочекамо празник Рођења Господа Исуса Христа, треба да знамо да би смо могли да дочекамо Господа Исуса Христа као Богомладенца, морамо да будемо у таквом стању. Јер знање у Цркви је стање у којем се неко налази. Ако је то стање љубави према Богу и према ближњима, онда ћемо овде на светој Литургији задобити благодат Духа Светога, па тек онда можемо разумети анђелске речи: “Слава Богу на висини, а на Земљи мир и међу људима добра воља.” Тада ћемо заједно са оним мудрацима са истока у ноћи првог Божића и рећи: “Видесмо Његову звезду на истоку и дођосмо да му се поклонимо. Амин!”
Беседа старешине Светотројичког храма протојереја-ставрофора Милића Марковића
Након причешћа верног народа, прослављање Материца у Старој Цркви, настављено је са својим Владиком у парохијском дому.
протођакон Мирослав Василијевић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/8719-nedelja-praotaca-u-staroj-crkvi-u-kragujevcu#sigProIdafa639ec45