СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГТИЈА У ХРАМУ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У БАРОШЕВЦУ

У суботу пред Рођење Христово, 31. децембра 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургтију у храму Покрова Пресвете Богородице у Барошевцу, надомак Лазаревца, у колубарско-посавском намесништву.

Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник космајски, протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, архијерејски намесник колубарско-посавски, протојереј Родољуб Војиновић, парох рудовачки, јереј Жељко Јовановић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Никола Урошевић.

За благољепије сабрања били су задужени „Србски Православни Појци“ из Београда.

Надахнутом беседом Владика Јован је тумачио данашње Јеванђеље о Царству Небеском:

„Доласком Христовим на Земљу наступило је Царство Небеско. Царство Небеско и јесте Господ Исус Христос. Човек који верује у Христа, живи, мисли и ради Христом. Такав човек осећа Царство Божије у себи и речи Христове које кажу: „да је Царство Божије у нама“. У таквом човеку пребива само љубав, а не мржња. Доласком Христовим сваком човеку је омогућено да уђе у Царство Небеско. Али без Царства Небеског у свом срцу, сада и овде, немогуће је човеку да у ово Царство стигне и у вечности. Зато је потребно видети ко је то у нашем срцу. Јер у човековом срцу могу бити Бог или ђаво, љубав или мржња, светло или тама. Шта говори из срца човечијег зависи од његовог опредељења. А то опредељење је или за Царство Небеско, Царство Светлости, или за овоземаљско царство, царство таме. У тами нико не воли да буде. Зато је потребно да у себе уселимо Христову Светлост, која из нас изгони сваку таму. Тама у нама настаје невером, гордошћу, себичношћу. Зато нам и треба Христова светлост. Свако ко у њу поверује биће спасен. Човек и у овом свету размишља о Царству Божијем и труди се да га задобије животом и понашањем које је различито од свега овоземаљског. Кад човек има Бога у себи он се труди да промени себе, да мења оно лоше и погрешно у себи на добро. Са том променом се рађа велика радост. Пијанац који се ослободи свога порока чини двоструку радост. На првом месту себи, јер се ослобађа порока, али и другима који се радују због њега. Свима нама је потребно исправљање и поправка. Онај ко мисли да не мора да се исправља је горд и у суштини неверујући човек. Ми треба да чувамо благодат Божију коју смо задобили на Крштењу. Треба да чувамо Духа Светог у себи, који нас води и чисти од свега лошег и нечистог. У благодати Божијој се или напредује или назадује. Кад напредујемо у врлинама налик смо човеку који када се напије чисте водеон све више жедни. Таквом човеку све је у љубави. Он гледа да исправи себе, јер зна да ако исправи себе, исправља и ближње око себе.“- почавао је владика Јован.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Велики број верника се овом приликом причестио, а сабрање је завршено трпезом љубави коју је са својом породицом и парохијанима припремио месни парох Милан Матић.

Влада Димитријевић, свештеник