Епископу су саслуживали протојереј Саша Антонијевић старешина храма, јереј Милош Ђурић и протођакон Иван Гашић.
За певницом је појао господин Милорад Томић, док су чтецирали вероучитељи Стефан Радисављевић и Марко Гаљак.
Након прочитане јеванђељског штива верном лаосу се надахнутом беседом обратио Владика Јован:
“Одељак из данашњег прочитаног Јеванђеља и из посланице Апостола Павла веома су поучне. Толико поучне да би требало што чешће да их читамо и да што чешће размишљамо о њима. У одељку јеванђељском се говори како је жена која је грешница, купила скупоцено миро ушла у кућу али знајући своје грешно стање није имала смелости да погледа Христа у лице, већ је стала позади Христових ногу и плакала и тим сузама прала је Христове ноге. Дакле, зашто је плакала ова жена?
Плакала је јер је сазнала своје стање у коме се налази. Плакала је и због грехова која је учинила, али је пришла Христу са вером да ће Он њој опростити грехе и опростио јој је. Нема грехе који Бог неће да опрости али само ако се искрено покајемо. Ако искрено пролијемо једну сузу у знак покајања Господ ће нам опростити. Видимо даље у овом Јеванђељу како Симон реагује на поступак ове грешнице. На питање које Симон упућује Христу, Христос му одговара једним догађајем такође из Јеванђеља како су двојица дужника били дужни свом Господару. И једном и другом Господ је опростио. И сада Христос поставља питање Симону: “Шта мислиш Симоне који је већу љубав имао”? И видиш ову грешницу опраштају јој се греси јер велику љубав има. Дакле, из овог Јеванђеља говори се о вера. Вера је довела ову жену до Христа. Вера има велики значај за живот човеков. Као што је Авраам жртвовао свога сина, значи да није сумњао у Бога, већ је имао веру. Веома је важно да будемо свесни својих грехова, а човека понављам нема без греха. Ако је човек свестан греха онда је он свестан да му треба покајање, и он ће да ради на свом покајању, а покајање је промена, измена и мисли и речи и дела браћо и сестре. Дакле, тај закон је чувао тај народ до доласка Господа Нашега Исуса Христа. Доласком Христовим вера се открила. Ти људи који су били под законом нису имали веру, они су ватрено желели долазак Господа Христа, који ће их ослободити од греха и извести из тамнице, тамнице мрака. Сваки грех навлачи облак на нашу душу, на наше срце. Сваки грех навлачи таму и заклања Бога, али Бог је мислостив Он разгони таму и ми поново можемо да угледамо светлост, светлост Христову која просвећује и освећује све. Браћо и сестре, долазак Христа је испуњење домостроја спасења, плана Божјег којим Бог спасава човека. Сав домострој спасења се назива вером а не знањем. Бог нам дарује и силу да можемо да победимо грех и смрт. Вера у победу смрти је вера у немогуће. “Знање надима а љубав изграђује”, каже Апостол Павле. Вера обухвата вечни живот, вера обухвата све оно што ми својим умом не можемо да схватимо. Дакле, имати веру и живети по вери то значи имати Бога у себи.
Вера је као квасац јер нас она подиже. Вера нам не дозвољава да потонемо. Вера нам не дозвољава да паднемо у очајање. Апостол Павле каже да онај који прилази Богу треба да верује да Он постоји, и да Бог награђује оне који имају веру. Браћо и сестре, није вера само оно што имамо на језику, него је вера оно шта ја имам у себи. Да ли имам веру или неверу? А када имамо веру онда је све могуће. Зато треба да чувамо веру да би она нас чувала, али треба вером да живимо. Вера је слобода која нас ослобађа од себе самога, од своје сујете и гордости. Дакле, да се молимо Богу да нам надометне вере као што су се молили апостоли Христу, који су стално били поред Христа. Да појачамо веру у овај празник који је пред нама, празник рођења Христовог. Бога ми вером усељавамо у себе, али Бога највише усељавамо у себе кроз свету Тајну покајања, кроз свету Тајну причешћа”.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након свете Литургије Епископ Јован је поделио иконице и благословио верни народ који се данас окупио у овом светом храму који је духовно стециште бресничког краја.
Вероучитељ Марко Гаљак
