Он је осамосталио нашу Цркву пре више од осам стотина година и захваљујући њему ми знамо ко смо, како се зовемо и коме припадамо.

Несумњиво највећи Србин који је својом несебичном љубављу предао целог себе Цркви Божијој, не тражећи ништа за узврат, о његовом подвижничком животу најбоље нам сведочи писац његовог житија Теодосије, који на једном месту бележи следеће: “Хлеба и воде окушаше и то оскудно, те исцрпљиваше младићки цвет; уз то се мрзнуо од зиме, и само худа власена хаљина, беше му довољна, и увек бос ходећи, доби тако очврслу кожу, да се није бојао од каменитог боја”.

У току свог шеснаестогодишњег живота у подвигу изградио се у њему човек стваралац и прегалац, особине које су наши монаси показивали вековима!

Светог Саву смо и ми свечано и молитвено прославили у Азањи. Свету Литургију у храму Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана служили су протојереј Драгиша Јелић и јереј Страхиња Савковић. У препуном храму по већ устаљеној пракси учешће у богослужењу су узели малишани из предшколске установе “Бубамара” и својим присуством учинили нам велику част и радост. Ученици наше школе су активно учествовали у богослужењу и на крају приступили Светој Чаши сјединивши се са Васкрслим Господом Христом и тиме показали да је Литургија најбоља веронаука. Сва деца су добила светосавске пакетиће, а онда смо сви заједно отишли у школу где смо присуствовали резању славског колача и пригодном програму који су припремили наши ученици заједно са својим учитељима, наставницима и вероучитељем. На тај начин смо показали јединство и изузетно добру сарадњу Цркве и школе, јер једни без других не можемо.

Домаћин славе је био господин Игор Радовановић, учитељ, а колач за следећу годину је узела шеф рачуноводства госпођа Марија Стаменковић.

Вероучитељ Ивица Стојковић