Чтецирали су вероучитељ Марко Гаљак и студент теологије Александар Цалић, а за певницом је певао протојереј Драгослав Милован.

Владика је између осталог, у својој беседи рекао: „Наша Црква данас слави Светог Макарија Египатског, човека који је цео свој живот посветио Богу, цело своје биће, све своје мисли, све своје жеље. Он је тај који је, браћо и сестре, цео свој ум чувао од злих мисли и срце од злих жеља. Свети Макарије Велики заиста је с правом назван од Црве Велики. У сваком погледу је био велики. Велики Духом Божијим, којим је он живео. Он је, браћо и сестре, толико изнуравао своје страсти да је достигао заиста да се у њега усели Дух Свети, и да га Дух Свети води и руководи. Толико је дуго времена провео у пустињи да када су га, каже, једном питали, због чега је тако сув, и кад једе и кад не једе, а његов је одговор био, “Сув сам од страха Божијега”. Плашио се да се не огреши о Бога; да се не огреши о било кога. Свети Макарије Велики је имао многе и све хришћанске врлине, али једну посебну врлину имао у себи, а то је смирење. Толико је смиравао себе пред Богом и пред људима, толико је био учвршћен у смирењу да су му се, како читамо у његовом житију, и ђаволи дивили његовом смирењу. Тако је једном приликом ђаво рекао Макарију, Макарије, има нешто у чему те не могу победити. Каже Макарије, да ли је то што ја не једем много? Каже ђаво, ја не једем ништа. Да ли је то што ја мало спавам? Овај му опет одговара, ја не спавам. А у чему могу да те победим? У смирењу, одговара ђаво. Заиста, браћо и сестре, Господ је с правом рекао да се гордима противи а смиренима даје благодат. А благодат Божија, браћо и сестре, то је Христос. Тамо где нема смирења у човеку, тамо нема ни благодети Божије. Тамо где има страха Божијега у човеку, тамо има и вере велике, тамо има љубави, тамо има наде, тамо има и жртве, јер се човек жртвује за Бога, а кад се жртвује за Бога, тад се жртвује и за ближњега. Прави хришћанин зна и верује да Бог од њега не тражи ништа више да чини према Богу него да чини према другима. Тај други је наше огледало. У том другом треба да видимо себе. Али да, у другоме гледамо оно што је добро, а не оно што је зло. А човек види оно што хоће да види. Човек чује оно што хоће да чује. Оно што неће, неће ни чути. Ако жели да види добро у човеку, он ће видети и то добро у човеку и кад чини зло; он то зло неће видети, зато што има љубави. А љубав покрива мноштво грехова. Да би човек могао све то да сагледа у себе и да живи по Богу, он, браћо и сестре, треба да живи у Духу Светоме. А Свети Макарије Велики заиста је живео Духом Светим. А Апостол Павле, то рече и у данашњем прочитаном Апостолу, “Ако Духом живимо, Духом и да ходимо”. Дух је тај који носи човека. Дух је тај који носи тело. Кад дух или душа напусти тело, тело се укочи, мртво је. Али исто тако ако се душа одвоји од Бога, која је намењена за вечност, за бесмртност, она умире. Све што се одвоји од Бога, умире. Тако и човек када себе одвоји од Бога, умире. Он хода, он живи, али он нема у себи покретачког Духа Светога који га води и руководи и упућује на сваку истину. И када апостол Павле каже ако Духом живимо онда и да Духом ходимо, каже нам то зато што је у Духу Светоме све благодатно. Зато што Духом Светим бива и наше очишћење, прочишћење, наше освећење и наше охристовљење. Дакле, браћо и сестре, Духом Светим бива и наше обожење. Односно, све што нас приводи Христу, што нам даје Христа, што нам држи Христа у нама и што нас чини христоносцима; то је тај Дух Свети. Ви сте свакако приметили да немамо ниједног богослужења а да се у почетку не молимо Богу, Духу Светоме, да се усели у нас и да нас очисти од сваке нечистоте. Да, човек није чист, јер чим погрешиш ти си већ нечист. Али је милост Божија велика што нам дарује Духа Светога, да нас он чисти, да нас он просвећује, и да нас он, као што рекох, уводи и приводи свакој истини. Зашто се нама дарују духовни дарови браћо и сестре? Јер служе нашем спасењу, а не нашем хвалисању, или другим непотребним циљевима. Дарови Духа Светога дарују се свакоме по мери чистоте његове. По мери чистоте срца његовога. Јер, шта Господ каже, Благо онима који су чиста срца, они ће Бога видети. Очистити своје срце није лако, али није ни тешко. Треба само веровати и у своје срце сместити Бога. А кад у срцу бива и добро и зло, и љубав и мржња, али кад се Бог усели или кад Бога сместимо у наше срце, у срцу нема места ни за шта што није Божије, нема места ни злоби, ни мржњи, ни пакости, ни гордости, ни сујети. Нема, јер је Бог испунио срце. Али сад видите, као што је Свети Макарије имао ту велику хришћанску врлину смирења, погледајте смирење Божије. Бог кога не може да смести ни небо ни земља, он је већи и шири и од неба и земље. А гле, он ради нас и нашег спасења толико се умирава и толико се унижава да га ти и ја можемо сместити у то наше мало срце. Или још, како је дивно Божије смирење, да се он смирава, да ми тога несместивог Бога, смештамо у своја мала уста, немца(?), кроз Свету Тајну причешћа. Све то може човек да схвати ако има Духа Божијег у себи. И то је оно што апостол Павле каже, Духа Божијега не гасите у себи. Дух Божији се лако гаси у нама, браћо и сестре. Али је милост Божија кад се вратимо, кад угасимо Духа Светога и кад видимо да смо осиромашили, да видимо да смо сиромашни без Духа Светога, онда нам Господ поново даје Духа Светога који нас води и који нас руководи, и без Духа Светога, како кажу Свети оци, дух човека се без Духа Светога распада. Као што се тело распада без душе тако се човеков дух распада и расипа кроз злобу, кроз грехе и кроз смрт, односно, распада се у небиће, а Бог је дошао да нас из небића врати у биће. Па зар то није велико, зар то није узвишено? Хришћани смо ако Духом Светим живимо, каже апостол Павле, јер тада у духу нашем и у духу нашем неће бити места ни за какав грех, ни за какво зло и ни за какву смрт. Ако Духом Светим живимо, све је у нама Свето. Онда су нам и мисли посвећене, и мислимо Свете мисли. Онда нам је и срце освећено, и речи су нам освећене, и пазићемо шта говоримо. Освећено нам је цело биће. Зато треба да се угледамо на Свете угоднике Божије и на Светог Макарија који је такође био човек као ми, али човек који је у себе уселио Духа Светога и очистио себе. Господ нас може очистити и убелити све наше грехе као снег, само ако ми хоћемо, ако смо ми свесни да смо грешни. А има ли човека без греха? Нема. Не треба очајавати и кад погрешимо. То ђаво хоће, да паднемо у очајање, да изгубимо веру и да кажем, пао сам и погрешио сам, више ми нема спасења, нема ни устајања. Има, све док има Бога у нама, док има спаситеља у нама, док га носимо у себи и живимо Христом, има устајања и има покајања, а оно је веће од сваког греха. Нека нас молитве Светог Макарија учврсте у вери, а кад верујемо, онда нам је све могуће. Господ каже у Јеванђељу, Све је могуће онима који имају вере. А ономе који нема вере ништа није могуће. Њега све мрзи, што би рекао наш народ, њега мрзи да устане, њега мрзи да корача, њега мрзи да уради било шта добро. Али кад имамо веру, вера нас носи, вера нас подиже, она нам говори, устани, па и ако си пао, устани и подигнуће те Господ, каже се у Јеванђељу, хоће свакога од нас да подигне и спасе, само ако ми хоћемо и желимо спасење.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована