Чтецирали су: г-дин Милан Михајловић и Владимир Степовић.

За певницом је био отац Иван Антонијевић са верним народом.

По прочитаном зачалу Преосвећени се обратио верном народу, истакавши да се треба непрекидно трудити у добру: „Свети Апостол Павле говори у посланици Галатима да је увек нужно ревновати у добру. Човек ревнује за добро или за зло. Човек ревнује за мир или за немир. За љубав или за мржњу. Човек увек за нешто ревнује. Важно је за шта се човек опредељује. Бог је човека створио слободним да се он сам опредељује шта ће да чини у животу, да ли добро или зло. Да ли ће да воли или ће да мрзи. Све је то у нашем избору браћо и сестре. И управо зато што имамо право да изаберемо шта ћемо да чинимо, какви ћемо да будемо, онда човек у сваком случају сноси и потпуну одговорност. И заиста, ово што каже апостол Павле нужно је увек ревновати у добру. Када човек ревнује у добру, он се истовремено бори против зла. И зло не може да надвлада добро, зло постоји као што постоји добро. Једно и друго како кажу оци воде борбу у нама. Зато је човек стално у борби. Ако ревнује добро у борби и за добро он ће бити победник. Ако се преда злу он неће бити победник, него ће бити побеђен. Зашто нам апостол Павле говори да ревнујемо у добру? Да нас упозори да стално чинимо добро да се оно не би угасило у нама. Чим човек угаси добро у себи онда се распламсује зло, и онда човек не зна шта чини када је у злу. Не само да не зна шта чини, него када чини зло он мисли да чини добро. Тако човеком влада или добро или зло… Где се угаси добро ту настаје зло. Нама је Господом дато божанско добро да би оно прожело и захватило оплодило све биће наше. И нашу душу, срце, ум, и цело наше биће. Зато добро треба да буде у нама онај квасац, а квасац шта ради? Помаже да тесто нарасте. Ако имамо квасца добра у себи, онда ће добро стално да нараста у нама. Све ово треба да ускисне да постане свакодневна наша храна, да постанемо онај хлеб који силази са неба, и даје нам вечни живот целом нашем бићу, и у срцу и у души и у уму. Треба да знамо да Бог стално ревнује у добру, а ђаво у злу. Ми некоме морамо да служимо. Бог каже: не можете служити Богу и мамону. Када служимо добру, онда добру треба да се надамо. Ако служимо злу, онда добру не можемо да се надамо. Наше је да се непрекидно бранимо тако што ћемо непрекидно да ревнујемо у добру, Христовом добру. И ако учинимо добро ми ћемо да проверимо да ли је то добро. Како каже свети Симеон Солунски добро које није учињено на добар начин није добро. Човек можда умисли да чини добро, а уствари он не чини добро. И то добро које чини не служи му на спасење, а не можемо ничим проверити добро него Богом, Црквом и Јеванђељем. Не будемо ли ревновали стално у добру, онда ће нас лако зло обухватити. Ако не ревнујемо у добру и за добро, онда ће овладати нама лако сваки онај који не живи у добру а то је нечастиви. И онда ћемо не само што ћемо чинити зло себи него што ћемо са тим својим злом саблазнити и другога и претворити у неразумне ревнитеље зла и себе и друге. Зато треба да стојимо и у уму, у срцу, у вољи, у Христу Исусу, да нам та паклена сила зла кроз разне лажне учитеље не украде сва добра која нам Господ даје. А Он нам стално даје добро. Зависи, да ли ми примамо добро или зло. Од добра је добро а од зла зло. Кажу оци да ђаво обилази људска срца, и краде у људском срцу Христово семе небеских истина. Да не би били покрадени морамо да чувамо и стражаримо над собом. Ако хоћемо да нам кућу неко не покраде, ми ћемо стражарити. Када стражаримо ми ћемо одбити тога непријатеља, али ако смо се успавали, умрли за добро, онда ће заиста то зло да овлада нама. А када ђаво украде из срца нашега оно што је посејао небески сејач шта остаје у нама осим неистине осим греха и осим смрти? Човек чим се одвоји од добра он духовно умире. Зато наш хришћански живот треба да буде непрестани труд и подвиг тог охристовљења, обогочовечења, како каже Свети Јустин Ћелијски. У чему се састоји наш живот? У томе да Господ Христос постане не само жива истина, правда, и љубав, него да Он Христос сав буде у нама том својом пуноћом. Када је Христос у нама онда смо ми испуњени. Када је човек испуњен Богом Христом, нема шта да уђе у њега, важно је да видимо чиме смо испуњени, и са киме смо испуњени. Ако смо са Богом онда смо у пуноћи, ако смо у злу онда смо верујте празни. У празну кућу улази свако ко хоће, и ради шта хоће. Дакле, браћо и сестре, треба да се трудимо да чинимо добро. Онако како то и каже свети апостол Павле: Добро чините да вам не досади. Добра никада много као што често говорим. Човек када се труди да чини добро, и најмање добро кад учини оно ће да повуче оно веће добро, и стално ће да узраста у добру, а исто тако када човек почне да чини зло, онда ће он стално да напредује у злу. Наше је да напредујемо у добру, а добар је Бог Он је милостив, Он ће нам помоћи и када паднемо и када залутамо са правога пута, само ако ми то хоћемо, ако ми то желимо браћо и сестре. Ако ми желимо да будемо спасени Бог ће нас спасити. Често говорим: нема те провалије у коју човек може да упадне због овога или онога, а да Господ неће да се сагне да нас подигне из те провалије. Зато треба да се ухватимо за руку Божију да нас рука Божија води и руководи. А када нас Божија води и руководи, нећемо никада залутати са пута, нећемо никада учинити зло, и нећемо ни помислити на зло. Зато је важно да у нашим мислима ако се покаже зло, да то сечемо, ако се покаже добро да разрађујемо наше мисли. Наше мисли се разрађују или у добру или у злу, а све зависи за шта се човек опредељује. Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије Преосвећени је причестио верни народ Телом и Крвљу Господњом.

ђакон Александар Ђорђевић