Отац Милош је говорио о сва три искушења која је ђаво поставио пред Христа - стомакоугађања, среброљубља и властољубља, тумаћечи Реч Божију кроз позивање на тумачења овог јеванђелског места код Преподобног Јустина Ћелијског и Светог Теофилакта Охридског, који о Христовом кушању говори у своме тумачењу јеванђеља од Луке (уп. Лк. 4, 1-13). Посебно је било речи и о самом појму „искушења“, о којем је отац Милош говорио цитирајући поједине Свете Оце, попут Св. Григорија Ниског који каже да је искушење једно од имена за ђавола, или Св. Максима Исповедника који, следујући Светом Писму, разликује две врсте искушења: вољна и принудна. Отац Милош је посебно нагласио чињеницу да Бог никада не искушава човека, што је поткрепио читањем одломка из посланице Светог ап. Јакова, који између осталог пише: „Ни један, кад је кушан, да не говори: Бог ме куша; јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара“ (Јак. 1, 13-14).

Закључак излагања се састојао у констатацији да је Господ три поменута главна искушења поднео у своје Име, али и у наше име, јер су то иста искушења која ђаво поставља пред сваког човека, од Адама до данашњега дана. Христова победа над искушењима је зато и наша победа, јер само у Име Христово и ми та искушења можемо да победимо, саучествујући у Христовој победи над ђаволом.

Горан Крстић, протојереј