Преносимо део предавања јереја Милоша:
“У причама Соломоновим у трећој глави читамо: “Блажен је човек који нађе мудрост, и смртник који позива на разборитост”. Човек разборит и мудар јесте онај који не дозвољава да га емоције обхрле па да се понаша превише емотивно нити да га разум надвлада па да постане човек окамењеног срца, о свему разматрујући из свог ума и затварајући себе за љубав и веру. Цар Соломон, син цара Давида, као најмудрији у сенкама већ открива да је негде у нама самима блаженство, дакле, ништа што би нас од овог света обрадовало није оно што ће нас довести до блаженства. Пронаћи мудрост јесте блаженство... Када кажемо блажен човек у данашње време, ми то некако схватаом као неку награду коју смо примили, као некакву нову ствар која нам до тада није припадала, па тако разумемо да, на пример ја ћу бити блажен ако будем сиромашан духом или бићу блажен ако будем прогнан правде ради. Другим речима Бог ће ме наградити ако се нађем у некој од ових ситуација. Реч блажен на грчком се каже МАКАРИОС, а хебрејска реч би била АСИР истог овог значења. Међутим, ни једна од ове две речи не указују на неки будући благослов или на неку награду или на неко добро које треба сачекати, већ се препознају као речи за истинску срећу. Блажен није нешто што ћеш бити у будућности ако будеш чинио ове тешке ствари, већ блажен је нешто што ти већ јеси док си у њима односно док их подржаваш и чиниш. Када Господ говори о жалоснима они који га слушају врло добро знају речи премудрог Соломона у књизи Проповедника у 7. глави где он каже: “Боље је ићи у кућу где је жалост него ићи у кућу где је гозба. Онде је свршетак сваком човеку и ко је жив нека прими то к срцу. Боља је жалост него смех, јер кад је лице жалосно срце се чисти. Срце мудрих је у кући жалосних, а срце безумних је у кући весеља”. Како закључак свега реченог искористићу блаженство које је мени најдраже: “Блажени чисти срца јер ће Бога видети” (Мт 5,10). Срце се на хебрејском каже ЛЕВ и иста та се реч користи када нам заповеда Господ да “Љубимо Господа свога свим срце својим”. Ми данас када кажемо срце, ту реч и ми у цркви разумемо као место где су сабрана наша осећања, као место наших емоција, али у јеврејском разумевању срце је представљало центар ума, дакле место одакле извиру све наше мисли. Бити блажен не представља наше спасење или осећање већ представља како нас Бог види. Када смо блажени тада смо у близини Божијој.”
Велико интересовање народа на разне теме духовног живота, и за живу реч после Речи Божије и светотајинског сабрања у Цркви, представља додатни подстрек да се овакав вид предавања настави и да се и следеће године сабирамо у још већем броју а све у славу Божију.
ђакон Александар Ђорђевић
