Светој тајни су приступили верници у великом броју, коју нам најбоље осликава речи светог Апостола Јакова: „Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ, и ако је грех учинио опростиће му се“ (Јк. 5, 14-15). Верни народ је упркос изазовима и искушењима савременог света, уточиште и исцељење нашао и налазио у Цркви Божијој и у њеним светим тајнама. Целовит човек се састоји из душе и тела, и непоходно је да се и једно и друго исцеле код људи. Према Лазару Мирковићу: „Апостол овде не спомиње само презвитере, но ипак не тако као да и епископи не би имали право вршења ове тајне, јер су они вршиоци свију тајана, а то је само зато, што су епископи спречени да иду свима болесницима, што пак могу да чине презвитери. Према – прастаром обичају православне Цркве, ову тајну врше седам свештеника јер су седам дарова Духа Светога, јер је седмократним полагањем пророка Јелисеја васкрсао умрли дечко (4 Цар. 4,35), јер се седам пута обишло око Јерихона (Ис Нав. 6,15), јер је пророк Илија са седам молитава затворио небо на три и по године (3 Цар. 18, 43), јер се Нееман седам пута погрузио у води на реци Јордану (Дел. 21, 26-27). Пошто апостол не одређује број презвитера , то ову свету тајну према приликама врши мањи или већи број свештеника. Свети Владика Николај тумачи речи светог апостола Јакова: „Не треба дозвати ма кога него свештенике, старешине црквене; не треба га помазивати ма у чије име (да не буде враџбина) него у име Господње, неће га подићи ма ко други, него сам Господ, нити му ма ко може други опростити греха осим јединог Господ. Зашто уље а не нечим другим? Зато што је тако заповеђено, те да би ми показали послушност и веру.“

ђакон Александар Ђорђевић