Трочлану комисију пред којом је брањена дисертација чинили су: научни саветник др Радмила Радић, проф. др Владислав Пузовић и проф. др Радомир В. Поповић, уједно и ментор приликом израде дисертације.
Одбрани је присуствовао већи број професора, међу којима су били др Владимир Коцвар и др Мирослав Хуменски са Православног богословског факултета Прешовског универзитета у Словачкој. Такође, присуствовала је породица протојереја Саше Антонијевића, као и колеге и пријатељи из Крагујевца и других места.
Најпре је прочитан реферат комисије у којем се истиче „да је кандидат исцрпно истражио и успешно изложио историју Чешко-моравске епархије за период од 1921. до 1942. године. До тог резултата је дошао истраживањем грађе из четрнаест архива у неколико земаља, а користио је и савремену релевантну домаћу и страну литературу о овој теми. На тај начин је успео да постави основне теме и питања која би добро представила предмет интересовања и евентуалних даљих истраживања и продубљивања истих.“ Наглашено је да је кандидат др Саша Антонијевић препознао и сасвим ново питање у историји Чешко-моравске епархије, односно могу ли бивши римокатолички свештеници који су прелазили у Православље у чешким земљама, да ступе у први брак иако су већ били у свештеничком чину, као и многа друга важна историјско-канонска питања.
У уводном излагању, др Саша Антонијевић истакао је напор у погледу вишегодишњег исцрпног истраживања у бројним црквеним, државним и приватним архивима у Србији, Чешкој, Мађарској и Хрватској, али и на основу добијене архивске грађе из Немачке и Русије. Нагласио је да је овај рад писан „тако да читалац уочи стварање Чешко-моравске епархије не као случајност, већ као Божије дело које је тихо укотвило Цркву Божију у чешким земљама. Тачније, показано је да догађаји нису текли у фрагментираном времену, већ да је очита невидљива нит која је све фазе оснивања и устројавања ове епархије повезивала.“
Протојереј С. Антонијевић се усрдно захвалио свима који су му несебично пружали помоћ приликом истраживања и израде дисертације. Том приликом је рекао: „Најпре бих се захвалио епископу шумадијском господину Јовану под чијим сам благословом уписао и привео крају докторске студије. Морам да истакнем да сам од свог архијереја увек имао разумевање и подршку у виду препорука у свим истраживањима, путовањима или учествовањима на научним конференцијама у земљи и иностранству. Захвалио бих се и професорима Хуситског теолошког факултета Карловог Универзитета у Прагу и Православног богословског факултета у Прешову, али и многобројним црквеним историчарима и теолозима из Чешке, Словачке, Русије и Белорусије на љубазној сарадњи. Најпре бих се сетио блаженопочившег епископа шумадијског господина др Саве Вуковића, који ме је рукоположио и који је полагао велико поверење у мене; Божији човек коме и узносим ово дело о Цркви у чешким земљама. И на крају, посебно желим да се захвалим деци и својој супрузи Ани, на љубави, огромној подршци и жртви коју су поднели ради настанка овог рада“, закључио је др Антонијевић.
Након уводног излагања, уследила је дискусија праћена питањима и коментарима трочлане комисије. Говорећи о импозантном обиму и коришћеној библиографији која надмашује број од преко 200 наслова, редовни професор на Катедри за Историју Српске Цркве, др Владислав Пузовић, истакао је да ова дисертација заслужује да буде публикована као засебно дело, будући да представља значајан искорак међу истраживањима српских црквених историчара.
Уз велике похвале, донета је одлука да је протојереј Саша Антонијевић успешно одбранио своју докторску дисертацију и тако постао нови доктор богословских наука Српске Православне Цркве.
Лазар Марјановић
Фотографије: Иван Јовановић
