Након прочитане перикопе из Светог Јеванђеља владика је поучио народ својом надахнутом беседом рекавши:

„Христос васкрсе драга браћо и сестре! Ово је последњи дан у овој години када се поздрављамо овим васкршњим поздравом. Данас је оданије Васкрса и сама Литургија је скоро иста као на дан Васкрса. Кроз тај поздрав, у нашој души, у нашим срцима и нашим осећањима схватамо значај Христовог васкрсења, јер је Његовим васкрсењем побеђена смрт, отворена су врата Раја и човек је поново постао становник Раја. Христовим васкрсењем је човек враћен из небића у биће.

Нека је срећан и данашњи празник Светог Кирила и Методија и ово наше сабрање где смо се ми сабрали да се Богу помолимо да будемо бољи. Ми хришћани смо вечити ученици Христови и свакога дана треба да се учимо. Ако се не учимо Јеванђељу, Црквом и Светим Оцима нећемо животни испит положити, а тамо нема изговора. Бог је свима нама дао да живимо онолико колико је потребно за наше спасење. Није срамотно бити ученик нити питати нити тражити савет. То може само онај који има смирење.

Нека је срећно и благословено крштење нашег малог Методија, да га Господ сачува у његовом животу, а живот није лак. Да га Господ сачува у вери православној, да се угледа на његовог светог имењака. Он је данас добио свога анђела чувара. На свима нама је да му помогнемо да он тог анђела сачува. Нека буде и срећно његово духовно рођење. Он је данас постао члан Цркве и ми треба да му помогнемо да на том путу и остане. Велико је достојансто нити члан Цркве, бити православан и помешати се са светима. То је наш призив. Методије је данас примио и Божанску светлост као што смо је и ми примили на Сетом крштењу, само је питање да ли смо је својом гордошћу, непослушношћу затамнили. Док је човек уз светлост он зна куда иде. Зато треба да се молимо за светлост просвећења свише, од Бога и неба.

Света браћа кирило и Методије су рођени у околини Солуна и велики патријарх Фотије их шаље на мисију међу Словене и они прво одлазе на просторе данашње Чешке, тадашње Моравске, где је њихова проповед имала огромног успеха. Свети Кирило је написао и нашу азбуку и азбуку за Западне Словене и на те језике превели су Свето Писмо и тиме поставили основе словенске културе. Они су артикулисали и обликовали паганску словенску стихију и дали јој лик и садржај. Све Словене су обликовали и просветлили јеванђељем. Тада смо постали чланови Цркве која је радионица наде и живота. У нади смо док слушамо свету Цркву којом руководи Дух Свети, а не да је ми исправљамо. Најтеже је себе исправљати, своју гордост, свој его и све док то не победимо нема спасења. Зато што се Бог гордима противи, а смиренима даје благослов. Када се човек затвори у себе он не дозвољава ни духу другог човека ни Духу Светоме да га исправи.

Када смо примили свето крштење ми смо постали словесан народ и духовно и морално зрели. Зато је у роду нашем толико светитеља, а то се не би догодило да ми нисмо духовно зрели. Као такав народ успевамо да саградимо свој дом на овим врлетима, на овој балканској ветрометини, на трусном Балкану. Велики трус, земљотрес је задесио и наш српски род после скорашњих немилих догађаја, после оних убистава. Са тим родитељима и ми треба да саосећамо.

Ми мирамо да се определимо за Небеско Царство. Оно није одрицање од земље већ најдубља афирмација земље, људског живота и бића у вечности. Сва догађања на Земљи имају смисао у томе што је човек биће створено за вечност. Ако се у Христа крштавамо и са Христом и умиремо онда ћемо стално размишљати о вечности. Размишљаћемо о преласку из пролазног у непролазно. Теј вечни живот, небески дар, задобио је и наш Методије. Он је запечаћен даром Духа Светога који мора да сачува. Он се данас у Христа обукао и на њему је да сачува своју духовну одећу непоцепану. Телесно рађање од мајке задобија прави и истински смисао управо рађањем од Духа Светога.

После крштења Господа нашег Исуса Христа на реци Јордану милиони људских душа жељни вечног живота се крштавају у име Свете Тројице. Обуче ли се човек у Христа он се обукао у све врлине које су спасоносне и данас се радују ангели и Небеска Црква зато што је у Светој Тајни рођено још једно чедо Цркве Христове.

Нека би Господ учврстио малог Методија у вери православној да сачува печат којим је данас запечаћен нека би га Господ препознао по мирису светог мира. Зато сачувајмо у себи тај миомирис, а ако га не чувамо нећемо мирисати него „заударати“. Зато нам треба вера и крштење.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије сав окупљен верни народ се послужио у трпези љубави коју је уприличио јереј Срђан са породицом.

јереј Горан Јовановић