На Литургији су појали Србски православни појци.

Пре Свете литургије владике су освештале нови живопис у храму.

Након прочитаног јеванђеља, Владика се сабраним верницима обратио беседом:

“Ваше Преосвештенство, часни оци, браћо и сестре, данас је Недеља светих отаца. Ова недеља увек пада између Вазнесења Господњег и Духова. Ми данас славимо Свете оце Првог васељенског сабора који се збио 325. године у Никеји и где је учествовало 318 епископа. Овај сабор је важан за цело православље јер је на њему донет први део Символа вере. Зашто ми славимо ове Свете оце? Зато што су нам они, за навек, унели у кратко исповедање вере сву истину о Спаситељу нашем Господу Исусу Христу. Ово данашње јеванђеље нам говори да је Христос дошао у овај свет да свему да живот вечни. Човека је Бог створио за вечност. Бог је нама дао могућност да живимо вечно ако верујемо у Бога и ако је Бог у нама. За нас веровати значи живети. Овај Васељенски сабор нам је утврдио такву веру. Он нам је задао каквом вером да живимо. Ми исповедамо да верујемо али да ли знамо шта је вера? Вера је наука над наукама. Она се не учи као књига већ се учи читавог живота. Најбоље се сведочи кроз дела. Вера без дела је мртва. Несхватљиво је у православљу да кажемо да верујемо а спремни смо да учинимо зло. Спремни смо да оговарамо, лажемо па чак и да устајемо једни на друге. Ми немамо право било шта да од другога узмемо осим оног што смо му дали. Зато нас вера учи да живимо на прави начин. Црква нас позива на саборност и у Цркви је све саборно. Вера је саборна и једнообразна када исто исповедамо веру у Свету Тројицу. Све лоше што нас сналази у животу је зато што нам слаби вера. Кад имамо праву веру иако нас снађу невоље ми их лакше подносимо. Вера нас крепи јер нас благодат Светог Духа освећује. Све у животу лако подносимо ако то прихватимо као промисао Божији.

Први васељенски сабор је сазван због погрешног учења Арија који је порицао Божанство Господу Исусу Христу. Он је рекао да је Христос створен. Зато су се Свети оци сабрали и донели право учење које увек исповедамо у Символу вере. Та вера коју су они исповедали је прошла кроз велика испитивања јер су на страну Арија и његових присталица стала сва власт и сила. Сви прогони и тешкоће које су снашле првотивнике Аријанаца чине срце Цркве. Они су имали једну душу и једно срце као и мученици у најранијем периоду хришћанства. Све им је било у заједници. То је показатељ да су другога осећали као себе и када је у питању рана, болест или било шта друго. То може да осети само човек вере и човек смирења. Онај ко има веру он се не надима. Знање нас надима, а љубав изграђује како каже свети Апостол Павле. Позвани смо да очувамо веру до краја свог живота. Ако чувамо веру, вера ће нас сачувати. Вера се не брани бусањем у прса и хуком и халабуком већ смирењем у Цркви јер ако смо у Цркви и Црква ће бити са нама и живећемо Црквом на прави начин чувајући своју веру. Док је вере у нама ми смо хришћани па макар и рђаво живели али ако нестане вере у нама ту долази и крај хришћанства. Вера се чува хришћанским начином живота. На све нас ово опомињу и данашњи Свети оци које прослављамо а који су очували своју веру на прави начин и предали је потомцима. Ми зато славимо Свете оце зато што су они потврдили веру својим животом. Историја хришћанске Цркве нам о томе сведочи на прави начин. Све који не живе таквом вером и који не темеље свој живот на Јеванђељу они троше узалуд свој живот. Без обзира шта год да стекнемо у свом животу ако не живимо по Јеванђељу, све нам је узалуд. Било је оних који су заводили многе али ако живимо на прави начин у вери и најумнији човек овога света не може да нас заведе. Нама је Господ пут, истина и живот јер нам Он поручује да ако познамо истину она ће нас ослободити.

У нашем народу има изрека да су у лажи кратке ноге, а ми се и те како служимо лажима. Највише се служи лажима онај који хоће да представи себе бољим него што јесте. Онда се не штеди на речима. Тада лажемо највише јер се нисмо утврдили у истини. Мислимо да ћемо се кроз лаж утврдити. То је све пролазно и све ће нестати једнога дана јер је лажно. Остаје истина и то она истина пре свега о вери коју су нам оставили Свети оци. Они су прилагодили нашим схватањима веру и кроз веру нам омогућили да уселимо Бога у себе. Апостол Павле нас позива да ходимо вером. То значи да нам вера помаже да ходећи њоме можемо стићи до сусрета са Христом. Сусрет са Христом је пре свега унутрашњи догађај и он је једино могућ тамо где почива вера. Сваки сусрет са вољеном особом је велики догађај за свакога од нас а највећи догађај за нас је сусрет са Богом. И најрођенији могу да нас забораве али нас Бог никада неће заборавити.

Све у нашем животу почива на вери и што је вера чистија и дубља њени плодови су све лепши и бољи. Вера нам пружа истински мир. Мир нам је неопходан јер живимо у немирном времену. Немајући мира Божијег у себи онда ширимо немир и према другима. Измиримо ли се са Богом и собом измирићемо се са свима. Измирење са собом је признати себе себи и то иде веома тешко. То не можемо ако не победимо себе. Лакше је победити народ него себе. Зато нам треба вера. Веровати значи бити са другима. Ко верује не припада себи него ономе у кога верује. Права вера је слободна јер ослобађа човека од самога себе. То нам поручује и Владика Николај који је говорио да га Господ ослободи од самога себе. Порука је да се ослободимо од среброљубља, богатства, славе, човека кога не волим... Помолимо се светим оцима да нам помогну, молећи се Богу, да очувамо своју веру. Све можемо изгубити али веру никад јер и све да изгубимо у овом свету кроз веру ћемо све повратити и задобити много више. Нека Господ благослови ово наше сабрање да одагна овај страх који је у нама кроз своју спасоносну љубав. Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

На служби се причестио велики број деце и верног народа, а после Литургије Владика Јован је доделио орден Вожда Карађорђа: Лази и Нади Вукомановић као и Влади и Светлани Милановић из Великог Борка. Епископ Јован је поделио и Архијерејске грамате признања заслужним појединцима. После доделе ордена и грамата Епископи су освештали темељ за нови парохијски дом у Великом Борку. За све окупљене приређена је трпеза љубави у ресторану Код Браце у Степојевцу.

Владимир Димић, протојереј