Чтецирали су: Павле Гашић, Василије Тешић, Филип Берић, Василије Андрић и Марко Нешић.

Одговарање на Литургији су преузели, наизменично сви придошли хорови и тако допринели благољепију и торжествености сабрања.

Окупљене вернике Владика Јован је надахнутим речима поучио да:

“Данас је недеља свих светих. Данас Црква прославља све светитеље од памтивека. Прославља сва света бића почевши од анђела и све свете људе од почетка света до данашњих дана. У прву недељу после празника Свете Тројице, Црква прославља све светитеље да покаже да су они исповедници Свете Тројице, да је њихов живот у овоме свету био од Оца, кроз Сина у Духу Светоме. Овај свет је у ствари створен да постане Царство Небеско. Црква прослављајући их казује нам њихову тајну, чиме и ради чега су живели и како су живели у овоме свету и како су се посветили и постали светима. Кроз њих је Црква открила тајну да је човек створен да постане обиталиште Свете Тројице: Оца, Сина и Светога Духа. Да постане обиталиште Исуса Христа кроз Духа Светога са Богом Оцем. Светитељи, у ширем смислу речи, представљају Божије угоднике у свим чиновима су најлепши и најважнији плод, који људски род даје у својој историји. Својом природом свети људи су идентични нама али по усмерењу своје воље и начином живота су нешто сасвим необично, сасвим посебно. Наиме свети човек је свецело усмерен ка Тројичном Богу. Разумним делом душе он мисли о Богу пре свега. Жељним делом, жели Бога изнад свега. Вољом тражи испуњење воље Божије изнад свега. У Цркви поштујемо свете Божије угоднике као богоносне личности. Тако примера ради када пред њиховим моштима чинимо поклон, то радимо због нестворених енергија Божијих које их прожимају имајући истовремено у виду да је уједно Бог свет по својој суштини и да једино њему Богу припада свака слава, част и поклоњење. Отуда је јасно да је поштовање које указујемо светима другачије од онога које указујемо Богу.

Поред тога што светима указујемо поштовање у исто време ми упућујемо молбе да нас заступају пред Богом, чији су верни сведоци и пријатеље Божији. Ако ми живимо светим животом и ми смо пријатељи Божији. Свети су чудотворно дејство благодарећи Тројичном Богу кога су прославили својим животом и који је њих прославио благодатном силом својом. Светитељи су нама Православним хришћанима, вековно укрепљење. Зато ми имамо посебан однос према светима за разлику од запада. Светитељи јесу то што јесу само у Христу који им моћ даје. Зато је парадоксално да било ко верује у чудотворну моћ светитеља а да не верује у онога који их је учинио светима и чудотворнима. Управо сила Божија која се појављује у моштима и именима светитеља, то она чудотвори и нама у зависности од тога како и колико верујемо. Како каже Господ Христос: “Све је могуће, ономе ко има вере.”

Данашње свето Јеванђеље није ништа друго него до живопис сваког светитеља какао је то говорио свети старац Ћелијски Јустин. Данашње Јеванђеље је у ствари Житије сваког светитеља јер нам открива тајну какао је свако од њих постао свети. Како грешан човек, убица или крадљивац постане светим човеком. Казује нам се такође који је то пут који они пређу и средствокоје су они употребљавали да би постали свети. Шта светитељ постиже са собом да од највећег грешника постаје највећи праведник. Од не светог постаје светим човеком. Ту тајну открива нам Господ кроз свето Јеванђеље. Овим нам даје наду да и ми грешници имамо наду на спасење да и ми можемо постати светима само ако следујемо њиховим примерима. Ако испред себе имамо њихова дела која су произилазила из њихове вере па зато и права сила и право средство којим сваки човек постаје свети јесте на првом месту вера. Вера у Господа Исуса Христа и исповедања вере пред свим људима. Зато Господ и каже да: “Сваки који призна мене пред људима и ја ћу њега признати пред Оцем својим небеским. Ако се ко одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим Небеским.”

Без вере у Христа човек престаје бити човек. Без Богочовека ми не можемо постати прави људи. Прави је човек, човек у Христу. Иза те почетне силе и вере иде љубав. Љубав је веза савршенства. Господ воли свакога човека подједнако и Он хоће да сваки човек дође до познања Истине. Када су Светог Серафима Саровског питали зашто данас нема пуно подвижника и светитеља као у стара времена, он одговара да је то зато што је вера наша слава а воља наша неодлучна. Треба бити одлучан и одлучно живети хришћанским животом и наредити себи и приморати себе на свако добро. Зато верујмо у Бога и призивајмо га јер је он наш Спаситељ и Избавитељ. Силом Духа Светога од грешника чини праведника. Од најгорег човека чини доброг човека, од најгрешнијег чини светитеља. Призивајмо Њега Господа у свако време на сваком месту али и светитеље и молимо их да се они моли за нас. Благодаримо Богу што нам је даровао светитеље. Ми Српски народ имамо из свог рода наше светитеље али немојмо мислити да су само Срби светитеље. Сви су људи свети који Богу угодише. Трудимо се да и ми Богу угодимо ако би смо заиста желели и хтели да се спасемо, а сваки који се спасава је светитељ. Нека је срећан празник и благословен данашњи празник и нека нам сви свети буду у помоћи, тражимо њихове молитве. Они су наши посредници и молитвеници и молимо их да се они моле за нас, Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након причешћа верних Епископ Јован, је осветио славске дарове и са окупљенима преломио Славски Колач. Присуство великог броја верника посведочилоје велику заинтересованост окупљених за ово дешавање. Када је представљање хорова почело, наступали су следећим редоследом:

1. “ХОР СВЕТОГ ЂАКОНА АВАКУМА” при храму Светог великомученика Георгија у Шумарицама. – Диригент Милица Тешић
А) Звоне звона – Гаврило Кујунџић
Б) Вера вечна – Свети Николај Жички

2. “ДЕЧИЈИ ЦРКВЕНИ ХОР СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ” при Саборном храму у Крагујевцу. - Диригент проф. Марија Радојевић
А) Христос воскресе – М. Максимовић
Б) Чини ми се, душо моја, да је Србија – Ђура Јакшић

3. “ХОР СВЕТОГ САВЕ” при храму Светог Саве на Аеродрому. – Диригент јереј Иван Антонијевић
А) Свети Саво мудра главо
Б) Песма краљу Милутину

4. “ЖЕНСКИ ХОР ПРИ ХРАМУ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА” – Јагодина – Диригент Љиљана Милеуснић-Марковић.
А) Свјете тихиј – Ј. Петренко
Б) Богородице Дјево – А. Архангелски

5. “ХОР ПРИ ХРАМУ СВЕТИХ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА И ГАВРИЛА” – Јагодина – Диригент Ксенија Милошевић
А) Господи помилуј – покајна молитва на текст протојереја Николе Гурјанова
Б) Полијелеј – Непознат аутор

6. “ХОР СВЕТОГ СИМЕОНА БОГОПРИМЦА” – при храму Преображења Господњег у Смедеревској Паланци – Диригент Милош Урошевић
А) Хвалите – Бортњански
Б) Богородице Дјево – Руски напев

7. “ХОР СВЕТЕ АНАСТАСИЈЕ СРПСКЕ” – при храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу – Диригент Биљана Павићевић
А) Прими ме, пустињо – А. Висков
Б) Чашу спасења, прими – Људов

8. “ЦРКВЕНИ ХОР СВЕТОГ НИКОЛЕ” – Ковачевац, Архијерејско намесништво младеновачко – Диригент Олга Свешко
А) Оче наш – Н. Кедров
Б) Иже херувими – Дмитриј Бортњански

9. “ХОР УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ“ – при Саборном храму у Крагујевцу – Диригент протојереј Драгослав Милован
А) “Достојно јест” – Петар Динев
Б) “Чочечка игра” – Петар Коњовић, аранжман Тамара Петијевић

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован доделио је на крају грамате диригентима хорова, као знак захвалности и сећања на овогодишњи Фестивал. За све учеснике Фестивала била је организована трпеза љубави у локалном ресторану.

протођакон Мирослав Василијевић