Чтецирао је Василије Андрић.

Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали чланови певачког друштва „Србски православни појци“ из Београда.

По прочитаној Јеванђелској причи Преосвећени је своју Архипастирску беседу започео подсећајући да данас наша Света Црква прославља Свету Анастасију, мајку највећег Светитеља и учитеља, Светог Саве. У синоћној стихири коју смо певали у част Свете Анастасије се каже да је она просвећење рода нашег и да је родила пород у кротости и смирености. Посебно се наглашавају кротост и смиреност, зато што је она поред свих хришћанских врлина највише била сконцентрисана на ове две врлине. Чинила је то јер је знала речи Христове да се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат. Она је све у животу творила у кротости и смирености, а могла је и другачије да живи, будући да је била жена владара, али је заиста била слуга свима. Јер је знала да ако служи другоме да на тај начин служи Богу. Знала је она и да волећи другог човека, воли и Бога и обрнуто. Зато би требало сви ми да се угледамо на Свету Анастасију, јер нам је она пример како да живимо, како да се владамо, како да се понашамо... Она је пример и монаштву, јер је и сама постала монахиња. Он је пример целом роду људском, а посебно пример мајкама у рађању и васпитавању деце. Како васпитавамо своју децу и чиме их учимо зависи нам и каква ће нам бити и држава и Црква и породица и друштво, па какви ћемо на крају и ми бити и како ће нас Господ препознати. Зато Свету Анастасију можемо да уврстимо у оних пет мудрих девојака, јер је заиста мудро живела. Мудро живети значи живети по Богу и живету и Богу, живети по Јеванђељу, живети у вери, нади и љубави; живети у скромности, а не у гордости и сујети. Света Анастасија је, као што то треба и ми да чинимо, подражавала Христове Светитеље; није она преспавала свој живот и трудила се да што више приграби за себе не гледајући на другог. Она се трудила да угоди Богу, јер је знала да угађајући Богу, угодиће и роду своме и роду људском. Зато се сва посветила хришћанском животу, посветила се васпитавању своје породице. Живела је за Царство Небеско и зато је учила и децу да и она живе за Царство Небеско. Плод њене вере, њене љубави, њене жртве је најлепше српско дете, како то каже Свети Владика Николај за Светог Саву. Не само Светог Ссаву, већ и за плејаду Светитеља из рода нашег.

Наши преци требају да нам буду пример. Морамо да се запитамо шта ми предајемо својој деци? Ког постављамо као примере својој деци? Да ли ће им узор бити Црква, Јеванђеље, наука Христова, или ће смисао и циљ нашој деци бити улица. Да ли можемо да сместимо у наше срце Несместивог, Онога који је већи и од Васељене? Можемо зато што је Бог љубав, Бог је смирење. Потребно је да имамо смисао живота, јер ако немамо смисао живота, онда смо већ сада изгубљени. А смисао живота је Бог, јер ко нема Бога, промашио је свој живот. Свети су нам сведоци шта значи молити се Богу, јер се они моле Богу за нас. Тако се и Света Анастасија моли Богу за нас.

Говорећи о Светом Писму Преосвећени је рекао да треба сваког дана да читамо Свето Писмо, али не ради провере или оцењивања других, не да би им судили; јер како судимо онако ће нам се судити. Човек који суди другом, другом суди, а себи увек наће неко оправдање, некакав изговор. Када човек покушава да се оправда, он измишља стотине истина, али постоји само једна Истина, само је Христос Истина. Пут на који Нас Господ упућује је пут смерности и овим путем смерности је ходила и Света Анастасија. Она са са смерношћу односила према сваком човеку, јер је сваки човек икона Божија. Ову икону треба неговати, тако што ћемо скинути са себе гордост, сујету, охолост, его, и видећемо у себи лик Божији.

На самом крају Преосвећени је посебно скренуо пажњу да је Бог љубав, да ће нам опростити грехове ако и ми покажемо љубав према другима. Коју љубав? Ону жртвену љубав, не емотивну, већ ону која се жртвује за другог. Позвао је све присутне да се помоле Светој Анастасији да помогне родитељима, и телесним и духовним, да васпитавамо своју децу како треба живети.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

По заанвоној молитви Преосвећени је пресекао славски колач, после чега је литургијско сабрање било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Нектаријом.

Александар Јаћимовић, јереј