У беседи по прочитаном Јеванђељу Преосвећени је истакао да:
“Данашњим Јеванђељем или одељком Јеванђеља Господ нас храбри да не малксавамо у искушењима овоземаљским. Кроз целу историју рода људскога и тих искушења невоља ће бити, и тога није поштеђен ниједан човек. Али ако све то претрпимо Бога ради и спасења наше душе онда браћо и сестре Господ ће нам дати Царство Небеско као награду за нашу веру, трпљење, љубав. И када Господ каже: Не бој се мало стадо он нам тиме жели рећи: Не сумњај човече, него веруј. Не бој се, јер ја победих свет. Тако Господ каже у Јеванђељу, и да не сумњамо да ће Бог промишљати о нама. Наше је да непрестано се молимо за то Царство Небеско. И ако се предамо Богу, Бог ће се постарати за нас и ако немамо за одржавање овоземаљског живота. И зато каже: Чак и ако се ви сами не будете бринули о себи Господ ће се постарати, али је потребно да верујемо у Бога, да је Бог љубав и да Он нас воли. Зато треба да верујемо да ће нам Господ дати Царство Небеско, утолико пре ако себе не оптеретимо овоземаљским стварима. Нама су потребне овоземаљске ствари и не би требало да нам буде главна преокупација. Јер ако се човек преда бризи овоземаљскога пролазнога, онда он неће много мислити на оно што је непролазно и вечно, само ако будемо са Богом и уз Бога. Господ нас крепи да ћемо добити оно што је најважније а најважније је да добијемо спасење, да добијемо то Царство Небеско. Иштите најпре Царства Божијега и правде Његове па ће вам се све придодати. Где је оно? У нама. Оно је у нама ако је Бог у нама и ако смо ми са Богом. Немој сумњати да уколико пригрлиш сиромаштво он промишљати о теби. Ако продамо имовину своју и подамо сиромасима ми правимо неисцрпну ризницу од добрих дела.
Господ нам каже у данашњем Јеванђељу: “Бедра ваша нека буду опасана и светиљке ваше запаљене” Ми смо људи као запаљене свеће и та свећа коју је Господ запалио гореће ако имамо духа у нама, ако живимо Духом Светим. Господ нам каже да онај који треба да служи Богу треба да буде слободан и лак и неоптерећен бригом за богаством у овоме свету. Господ нас позива да будемо спремни за добра дела Божија да чинимо добра дела да не живимо у тами већ у светлости Христовој која освећује и просвећује свакога човека који долази у свет.”
У наставку беседе Преосвећени се осврнуо на живот светог Сампсона Странопримца који је био богат човек и који се посветио медицини и лечио је људе без икакве надокнаде. Када је свети цар Јустинијан оболео и када се благочестиви цар молио Богу да му открије лекара, открио му је светог Сампсона , цар га је позвао и старац Сампсон је ставио руку на болесно место и цар је оздравио. И цар је рекао: Шта хоћеш колико блага и злата? Све ћу ти дати. А он му је рекао: Царе ја сам имао и блага и сребра и богатства док сам живео у Риму. Није мени било потребно ништа и то сам дао сиромасима. А цар му рече чиме ти могу заблагодарити? А старац му рече: Ако желиш сагради ми једну зграду за сиромахе. Наравно да му је цар учинио и ту је велики светитељ служио немоћнима.”
На крају беседе Преосвећени је своје поучавање закључио речима да: “Треба да пригрлимо речи Божије када Он каже: Не бој се мало стадо само веруј. Вера нам је потребна јер без вере тонемо а без истине лутамо. А истина је једна то је Господ Христос. Бог вас благословио”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
У наставку свете литургије Преосвећени је причестио верни народ и благословио присутне вернике делећи им иконице као знак сећања на заједничку молитву и благодарење Богу.
ђакон Александар Ђорђевић
