Епископима су саслуживали: игуман манастира Ковиљ Харитон, архимандрит Онуфрије (Вранић), игуман манастира Денковац, протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин, протонамесник Филип Јаковљевић, јереј проф. др Драган Каран, протојереј- ставрофор Златко Димитријевић, протојереј-ставрофор Марко Митић, јереј Дејан Трипковић, протонамесник Стефан Франовић, протојереј Родољуб Војиновић, јереј Дејан Марковић, јереј Лазар Мајсторовић као и протођакон Никола Урошевић и ђакони АлександарПанић и Стеван Илић.
Благољепију сабрања допринело је појање “Србских православних појаца” из Београда.
Надахнуто је окупљенима беседио Владика ваљевски Исихије, међу којима је било доста бивших штићеника заједнице, о значају данашњег празни какао и о помоћи и заштити коју је Пресвета Богородица кроз векове пружала свима, па и данас, онима који јој молитвено припадају.
“У име Оца и Сина и Светога Духа!
Господ узвикује: “Марта, Марта, бринеш се и стараш за много, али је Марија добри део изабрала, који јој се неће одузети.” Најчешће када имамо службу Пресветој Богородици читамо овај одељак јеванђеља од Светог јеванђелисте Луке о посети Господа нашег Исуса Христа својим блиским пријатељима Марти и Марији и њиховом брату Лазару, кога ће пред само своје страдање, Господваскрснути из мртвих. Овде нам Господ указује на два вида поштовања Бога, а која оба Пресвета Богородица обухвата и која су оба дубоко у њеној природи, којима је она и живела. То су делатна љубав и молитва. Са једне стране то је старање о оним потребама које су природне за човека. Са друге стране је Маријин удео, који је и важнији, као што су и душа и дух важнији од тела. То је созерцање, слушање Речи Божије, удубљивање у њу и погружавање у њене благодатне истине. Тај део је узвишенији, али оба ова деле заједно чине целовитог човека. Пресвета Богородица у себи сједињује те две стране богопоштовања и служења и најбољи је учитељ за све нас који смо њени синови. Како смо то ми њени синови? Кроз Господа Исуса Христа са којим се сједињујемо у Цркву кроз Крштење и Причешће. Усиновљени смо Богу Оцу који рађа Господа, Сина Божијег, у вечности, без жене. Синови смо пресвете Богородице која је родила Исуса Христа, Сина Божијег, у времену, без мужа. Знамо да је Пресвета Богороца по родитељима из рода царског и рода свештеничког. То опет указује на ове две стране људског односа према Богу и човеку, практично делање и теоријско созерцање. Цареви обезбеђују тај материјални, опипљив део, а свештеници нас предводе у молитви и созерцању. Од самог рођења Пресвета Богородица тако и чини. Још у утроби своје матере она је преблагословена и зовемо је пресветом, издвајамо је од свих светих. Свете издвајамоу Цркви испред осталог верног народа као оне који су се у највећој мери поистоветили Богу. Пресвета Богородица је изван тога и то Црква наглашава, јер на свакој и најмањој прозби помињемо је са много узвишених епитета. Сећајући се ње и свих светих сами себе и сав свој живот предајемо Христу Богу. Она је предала саму себе Гоисподу у потпуном послушању када јој се јавио архангел Гаврило и благовестио да ће родити сина, а она је знала да је девојка. У послушању је примила то што је изнад људског ума, изнад људских способности, а да се остане жив. То је највећа истина која може само благодаћу да се созерцава. Не може се созерцавати ако не задовољимо и онај Мартин удео а то је живот у благочешћу. Наша Црква се похвално односи премаобема странама богопоштовања и поштовања и љубави према ближњем. У највећој мери то је остварено код Пресвете Богородице. Она нам то преноси својим смиреним, царским и свештеничкимдостојанством, и оним што она заправо јесте. Преноси нам то својим светим молитвама. Ми јој се стално молимо, а она је покровитељ свих верних. Она је покровитељ и наше заједнице “Земља живих”. Одабрали смо намерно њу да би штитила ову заједницу, како оне који се у њојисцељују, тако и оне који се о потребитима старају, па тако и о онима који су припадници заједнице у једном ширем кругу, који су увидели благодат која обитава у заједници “Земља живих”. Свако од нас заједницу доживљава на јединствен начин, и трудимо се да је обезбедимо и на материјални начин за задовољење свих основних телесних потреба, али учествујемо и у молитви и преображају оних који су чланови заједнице. Ништа није јаче него пример човека који се из таме богоостављености преображава и постаје светлога лица, човек са људским особинама, са трудом и жртвом и осталим врлинама. Нека је Пресвета Богородица са свима нама, а највише са браћом и сестрама из заједница “Земља живих”. Нека сви заједно са Пресветом Богородицом, имајући удела и Марте и Марије, послужимо Господу, прославимо Једног у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа! Амин.”
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа вањевског г. Исихија
На крају Литургије вернима се обратио и Епископ шумадијски Господин Јован, захваливши се Владики ваљевском Исихију на беседи и изразивши велику радост збогу чешћа у данашњем слављу, захваливши се свима који се на било који начин брину о заједници у Брајковцу и помажу њен рад.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
По ломљењу славског колача уследила је Трпеза Љубави коју су за присутне припремили штићеници заједнице са својим старешином протојерејем-ставрофором Александром Новаковићем.
