Епископ Јован је честитао славу храма братству и окупљеном народу, рекавши:
„Браћо и сестре, срећно вам навечерје славе. Срећна слава братству овог храма који је посвећен једном од великих мученика Божијих и исцелитељу Светом Пантелејмону. Сама реч великомученик значи да је много пострадао за веру Христову, за друге не мислећи о себи, већ се жртвујући да би кроз то жртвовао себе Господу нашем Исусу Христу. Он је био испуњен благодаћу Духа Светога. Не само што је био образован светским образовањем, већ је имао Духа у себи. Имао је многе дарове Божије, али никада те дарове није приписивао себи, никада се њима није гордио. Напротив! Све те Божије дарове је примао у смирењу и љубави, умножавао их и даривао другима. Знате да је и поред других послова био и лекар. Лечио је лековима, али је људе више лечио вером, љубављу и молитвом. Његов највећи лек јесте упућивање болесника на захвалност Богу, а не њему самом.
Онај који има љубав према Богу и другима, спреман је да се жртвује за друге. Он није чекао да други покажу жртву, већ је први показивао жртву и начин молитве. Показивао је како човек треба да живи, а то је пут вере. Вером усељавамо Бога у себе. Човек треба да живи Црквом и Јеванђељем. Свако од нас је одговоран за заједницу Божију, будући да је крштен. Не можемо осуђивати владику, свештеника, а да се не запитамо да ли смо сами одговорни. Знај да ако доприносиш заједници Цркве, доприносиш свом спасењу. Зато апостол Павле каже: „Ко поквари Цркву, њега ће покварити Бог“. Наш ум ако није облагодаћен умом Духа Божијег, онда он лута на све стране. Када је човек ум свој везао за Бога, онда он не само да пази шта ради, већ пази шта мисли и шта говори.
Овај храм је посвећен Светом великомученику и исцелитељу Пантелејмону. Сви ви који припадате овом храму имате благослов Божији, али и благослов манастира Хиландара, а то је реткост, да имате и частицу моштију овог дивног светитеља. Сви смо на неки начин болесни. Чим човек почне да умује својим умом и да се горди, он је духовно оболео. Духовна болест је тежа од телесне. Зато, када већ овде имамо део његових светих моштију, дођите у смирењу и са јаком вером да Бог преко свог угодника помаже свакоме. За то је потребно имати јаку, јеванђељску веру. Вера је дар Божији, као и све што поседујемо у животу, али је важно да их препознамо. Нема човека без дара, запамтимо! Када добијемо дар од неког нашег пријатеља, већ размишљамо како да му узвратимо, јер је то, на самом крају, културно. Бог нам даје дарове, али је питање да ли их можемо примити. Дарове имамо да бисмо се смирили, а то може само човек који благодари Богу.
Треба да благодаримо што смо се овде окупили и што ћете сутра бити на Светој Литургији и да замолимо Светог Пантелејмона да нам помогне да се мењамо. Свакоме човеку треба промена осим оном који мисли да нема потребе да се мења. Нико од нас није без греха осим Бога. Чим смо грешни треба да се мењамо, али треба да будемо свесни да смо погрешили. Само човек који је свестан свог греха, он ће се и покајати.
Нека је срећна слава братству овог храма и свима вама који долазите у њега. Нека благослов Божији и благослов Светог Пантелејмона буде на вама. Нека он дарује небеске дарове свима онима који овај храм помажу, али и духовно изграђују. Богу хвала, благодарећи добрим људима, завршили смо и живопис овог храма. Верујмо у Бога, али веру немојмо сводити на речи и наш ништаван језик. Ако нам је само вера на језику, а није на срцу, немамо користи од тога и далеко смо од Бога. Нека молитве Светог великомученика Пантелејмона буду са свима вама.
Срећна слава и Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
