Током Свете Литургије крштена је слушкиња Божија Николина, кћи надлежног пароха јереја Слободана Савковића.
Након прочитаног Јеванђелског зачала Владика се сабраном народу обратио речима:
“Браћо и сестре, данас наша Црква прославља Свету мајку Ангелину Српску, као што нам је познато она је била деспотица, није рођена у Србији, рођена је у Албанији. Она је била мученица за веру Христову и била је монахиња. Њу је с правом наша Црква назвала мајком Ангелином, јер је она уистину била мајка, не само својој деци, већ сваком детету и свакој мајци она је била узор мајке, праве мајке. Она је била мајка у историји нашег рода и мајке у вечности. Реч мајка значи светиња браћо и сестре. И на њу, као и на Пресвету Богородицу, могу се упоредити оне речи Богородичине када је казала Светом Архангелу Гаврилу када је дошао да јој јави најрадоснију вест да ће она постати мајка Бога живога, тада је она рекла “Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твојој”. Света Ангелина је заиста слушала реч Божију, али није само слушала, него и извршавала, јер како је Господ рекао нису само блажени они који слушају, него они који слушају и испуњавају. Џаба нам је браћо и сестре да цело Свето Писмо знамо напамет ако не живимо по Јеванђељу. Човек који не слуша Бога иде за сваким, иде из греха у грех, из невоље у невољу. И заиста Света Ангелина је и слушала али и испуњавала реч Божију, и што је најважније живела је по речима Божијим. Њен живот красила је вера у Бога и љубав према Богу и према другима. Али она је изнад свега имала смирење”.
“Ако читамо њена житија, видећемо браћо и сестре на каквим је она све мукама била, прогањана, мучена, злостављана, али вере се није одрекла, Бога се није одрекла, Бога је носила у себи, Бог је њу носио, браћо и сестре, у свим њеним приликама и неприликама. Дакле, она је и у радости, и туги и у мучењу славила Господа, и Господ је њу прослављао. Зато су и наше мајке у њој проналазиле узвишеност своје материнске службе, и достојанство свога материнства. Тако су радиле наше мајке, оне су се угледале на све те мајке из ерода нашега и Свети пород рађале”.
“Браћо и сестре, ми смо се сабрали као што рекох данас у овај свети дан да прославимо једну деспотицу, једну мученицу, на крају монахињу, а пре свега једну свенародну мајку српску и светитељку Божју”.
“Ко је уствари била Ангелина? Она је најлепши процветали цвет Светородне лозе Бранковића. Она је духовни калем, који нас са Немањићима спаја. Она се угледала и на Свету мајку Ану, Анастасију, она се угледала и на многе друге мајке, зато је управо она спона између нас и светородне лозе Бранковића и светородне лозе Немањића. Како је то дивно, како би ми Срби требали бити, браћо и сестре, Богу благодарни, што припадамо тим Светим лозама. Али да ли пропадамо, да ли живимо или бар да ли се трудимо да живимо браћо и сестре, као што су живели и Свети Немањићи и Свети Бранковићи? Да ли се ми заиста само позивамо када требамо да се уздигнемо изнад некога, па кажемо ја сам Светосавац, ја припадам Светосавском роду. Да ли баш припадаш, ако баш припадаш, онда треба да радиш и дела која је радио Свети Сава и која су радили наши Свети преци. По томе ће нас Господ препознати, а не по томе што ми припадамо некоме. Шта нам вреди што припадамо ако немамо пример, сталне примере наших Светих предака пред очима, јер ако имамо те праве примере онда ћемо и кад као људи почнемо да тонемо, падамо, онда ћемо видети и рећи, не, нећу то да радим, нећу, молићу се својим Светим прецима и они ће ми помоћи да не паднем. Али ако немамо стално те примере светитеља пред нашим очима, стално ћемо падати, падати и падати”.
“Дакле, Света Ангелина је била и принцеза и деспотица, била је и мученица, а на крају свој живот завршила као смерна и смирена монахиња. Али она је изнад и преко свега била мајка. Јер кад изговоримо реч мајка, уствари треба да нам буду пуна уста и плућа, мајка, а мајка, права мајка она се жртвује за своју децу. Она никада своју децу не оставља, без обзира у какве прилике и неприлике мајка улазила у свом животу, али она зна да су деца њена светиња и зато се трудила свака мајка да децу одгаја у светињи, да буде пример својој деци, нажалост имамо данас мајки које то нису. Које заборављају свој пород, зашто? Ради неког комфора свог. Ради неког свог уживања. Жртвују своју децу. Или како каже наш народ, газиће преко своје деце да би дошли до неког циља и до нечега. А права мајка, она је жртва, и мајчина жртва се заиста упоређује са жртвом Господа Христа. Мајка се не жртвује само за једно дете, него за сву децу, тако се ни Господ није жртвовао само за мене, за тебе, за један народ, него за цео људски род се Господ жртвовао, тиме што је наше грехе узео на себе и приковао их на крст. Да ли ми као крштени хришћани, да ли имамо тај осећај те жртвене љубави због нашег Господа Исуса Христа према нама. Дакле, браћо и сестре, понављам, с правом је наша Света Црква, Свету Ангелину назвала мајком. Жена је најузвишенија када је управо права мајка. Свака права мајка је светитељка, јер припрема децу своју да постену светитељи. Дакле, светитељ рађа светитеља, грешник рађа грешника, браћо и сестре, љубав рађа љубав, мржња рађа мржњу, злоба рађа злобу. Браћо и сестре, ево говорим о тиолико светитеља, а ко су уствари светитељи? Светитељи су савршени хришћани, то су христоносци и тиме носиоци и имаоци вечнога живота, и то по мери вере, по мери светости која извире из те праве вере. Светитељи су најсавршенији хришћани, јер су у највећој мери осветлели себе светлошћу Јеванђеља и подвизима Свете вере у Васкрслом и вечном живом Господу нашему Исусу Христу. Уставри светитељи су уистински бесмртни у роду људском. Они су бесмртни, јер васцелим бићем својим живе у Васкрслом и ради Васкрслог Господа, нашега Исуса Христа, и над њима никаква смрт нема власт, над њима никакав грех нема бласт, јер живе у Васкрслом Христу. Они су победиоци и смрти за живота, јер су светитељи, јер су себе уподобили Богу, и Бога носили у себи, и Бога призивали, и Богом живели. У њима нема њих, у њима је све и у свему Господ, наш Исус Христос. Е то је оно што је важно да знамо. Зато црква поштује светитеље као Божије угоднике, поштује их као блиске Богу и обраћа им се у молитвама, призивајући их да се моле за нас и да се заузму за нас пред Богом. Наши светитељи су посредници између нас и Бога”.
“Дакле, ми требамо да се угледамо на Свету Ангелину. Њен живот је био цео у исчекивању доласка Господа Исуса Христа. Живот Свете Ангелине није био ништа друго него припрема за вечни живот”.
“Човек треба увек да има на уму Божији промисао. Да га промисао Божији поставља и води, човек треба да свако место освети својим животом, човек треба ако дође у манастир, ако дође било где да осети да га је светиња примила и да је он светињу примио. Е онда настаје блаженство”.
“Дакле, живот Свете Ангелине је био такав што је она стално доливала уље у кандило своје вере, да се не угаси, а уље су добра дела. Да ли некада увече када пођео на спавање, да ли некад размислимо шта сам ја долио данас у кандило своје вере, да ли сам долио веру, да ли сам долио љубав, да ли сам долио било какво добро дело, или сам долио оно што не треба, а онда ће се кандило угасити. Данас нисам долио ништа у њега, сутра ћу, прекосутра, изгори и оно што има. Е, ми смо људи, Бог нас је створио да стално имамо то кандило упаљено”.
“Ето данас је црква Христова и небеска и земаљска постала богатија за једног члана, за нашу малу Николину, она је данас крштена у име Христово, она се у Христа обукла, она се у Христа крстила, она је данас примила Свету Тајну Крштења и постала члан и земаљске и небеске цркве. Па зар то није велика радост? Данас је њено ново духовно рођење. Данас она прима две Свете Тајне, Тајну Крштења и Тајну Светог Причешћа. Причешће је уставри печат крштења, браћо и сестре. Зато се крштење и није могло замислити ван Литургије. Данас је Николина све то примила и ушла у Тело Христово, ушла у заједницу Бога и људи, која се зове Црква”.
“Браћо и сестре, нека је срећно Николинино крштење да се молимо Богу да она има стално например дела ове Свете мајке Ангелине, и она че сутра ако Бог да постати мајка и зато кажем свака мајка треба да се угледа на Мајку Божију, на Мајке Светитељке, па ће онда рађати честиту и поштену децу. Да се молимо Богу да стално долива у кандило свога живота уља добрих дела. Нека је њен живот срећан и благословен, нека је благословено ово наше сабрање, драга браћо и сестре, нека је благословен Бог који нам је даровао преко њених родитеља овог данашњег анђела”.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
На крају Свете Литургије пререзан је славски колач и уприличена је трпеза љубави.
Свештеник Срђан Ђорђевић
