Славска радост почела је свечаним бденијем које су служили: протојереј-ставрофор Зоран Крстић, ректор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, протојереј – ставрофор Зарије Божовић, протојереј – ставрофор Рајко Стефановић, протојереј – ставрофор Милић Драговић, парох Трећи ужички, и старешина храма Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу, јереј Александар Стјепановић, парох Други ужички, при храму Светог апостола и јеванђелиста Марка, јеромонах Јован (Прокин), професор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу. Предивне речи тропара празника, испуњавале су простор храма, душе и срца верног народа: «Родивши, дјевство си сачувала, уснувши свет ниси оставила Богородице; прешла си у живот, будући Мати Живота и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.»

На дан славе, звона Светоуспењског храма су огласила сабрање верног народа око Крви и Тела Господњег у Евхаристији. Свечану Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, уз саслужење: протојереја-ставрофора Зорана Крстића, ректора Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, протојереја – ставрофора Зарија Божовића, протојереја – ставрофора Рајка Стефановића, протојереја – ставрофора Милића Драговића, пароха Трећег ужичког, и старешине храма Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу, протојереја – ставрофора Љубише Смиљковића, архијерејског намесника космајског, протојереја - ставрофора Златка Димитријевића, архијерејског намесника колубарско – посавског, јереја Александра Стјепановића, пароха Другог ужичког, при храму Светог апостола и јеванђелиста Марка, протојереја Саше Антонијевића, пароха првог бресничког, протојереја Срећка Зечевића, јеромонаха Јована (Прокина), професор Богословије Свети Јован Златоусти у Крагујевцу, протођакона Ивана Гашића, протођакона Небојше Јаковљевића.

Радост празника употпунило је певање хора Саборног храма под вођством протојереја Драгослава Милована.

У својој празничној беседи протојереј – ставрофор Милић Драговић, парох Трећи ужички, и старешина храма Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу, је нагласио:

«Драги Владико, часни оци, браћо саслужитељи, господо из градске и окружне власти, ктитори и приложници ове свете Цркве, домаћини данашње славе, љубљена у Христу, Браћо и сестре!

Ево, ја најмањи између моје браће који служе пред вама, благословом вашег Епископа Господина Јована и Епископа моје Жичке епархије Господина Јустина, стадох пред вас да вам упутим неколико речи везаних за данашњи велики дан – празник Успења Пресвете Богородице.

Данас осећам исто што и ви – да смо на једном светом месту. Осећам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено име Божије, име Оца, Сина и Духа Светога; име Бога нашега у чије смо име крштени. На тај начин смо јединствено повезани. Данас се, као народ Божији, осећамо чудесно, управо као и ученици Христови, када је Мајка Божија телом својим напуштала овај свет. Иначе, ми као људи, ходећи на земљи, врло често одвајајући се од Бога, често празнујемо рођендане наших ближњих. Када из овога света наши најмили одлазе тешко нам је и тугујемо. Ми православни хришћани се често нелогично понашамо у очима људи који нас не познају. Људима је тешко да разумеју оно у шта верујемо.

Данас кажемо да празнујемо Успење Мајке Божије. Браћо и сестре, то јесте један чудесан и величанствен догађај – као што је и наша данашња служба. Данас смо на Светој Литургији предложили хлеб и вино који ће благословом Духа Светога постати истинито Тело и истинита Крв Христова. Тако добијамо прилику да се најприсније сјединимо са Господом нашим, да он уђе у нас и ми постанемо део њега.

Они који су синоћ били на бденију могли су да чују како смо читали део из пророштва који говори како је старозаветни патријарх Јаков видео небеске лествице. Ми говоримо да су те лествице праслика Мајке Божије. Она је небеска лествица која је на чудесан начин спојила небо и земљу, те је зато називамо Широм од небеса. Она је учинила немогуће – несместивог Бога је сместила испод свог срца, у своју утробу. Ту се чудо не завршава! Она је припремљена да постане најсветијажена рођена на земљи.

Дуго су је очекивали њени праведни родитељи Јоаким и Ана. У то време, али и данас, срамота је било да неко буде бездетан. Они су били честити и праведни људи. Молили су се Богу да ће своје чедо посветити Богу. Када се родила девојчица Марија, они су испунили тај завет и довели је у храм Божији, где се напајала светошћу Божијом. Од тог тренутка она је постала сарадник Божији – у смртно тело ће примити Бесмртнога.

Према обичају јеврејског, била је заручена за праведног Јосифа и поштовала је закон јеврејски. Дешава се још једно чудо! Архангел Гаврило јој саопштава да ће зачети Створитеља света. Као невина девојка, она се пита како је то могуће када не зна за мужа. Тада јој архангел објашњава да ће зачети од Духа Светога. Заиста, ако имамо бар мало вере, можемо ући у тајну Божијег промисла о свету. Била је потребна једна небеска интервенција – да свет дотакне онај који му је удахнуо живот. На тај начин је Богородица задужила читаво човечанство! Тамо где је прамајка Ева погрешила, она сада исправља њену грешку. Заручена за Јосифа, ако се нађе да је трудна, била је свесна да ће бити каменована и убијена. Коме је могла да објасни да њена трудноћа потиче од Бога? Ко би јој поверовао? Њена вера је укорењена у Авраамовој вери, који свог дугоочекиваног сина приноси Богу.

Управо смо и ми на такво поверење позвани. Права вера је темељ истинске љубави. Браћо и сестре, на том темељу је саградила тајну нашег спасења. Доноси нам Христа у свет. У њеној утроби се сједињује бесмртно и смртно. Свети Григорије Богослов са правом каже: Само оно што је Христом сједињено, то може бити спасено. Тако је свет преко Пресвете Богородице, у Христовом лику, угледао Спаситеља света. Са нама је поживео тридесет три године, враћао природи праву структуру – слепима је враћао вид, у његовом присуству су неми проговорили, хроми проходали, мртви устајали... Све се то догодило истинској вољи Пресвете Богородице!

Бог је учинио да све што се дешава у домостроју спасења постане чудо. Управо је чудо што је Богородица остала жива, будући да је затруднела без мужа, и да нам је донела Христа и са њим живела. У најтежем тренутку распећа, она слуша његове речи када говори Светом Јовану Богослову: Ево ти мајке! После вазнесења, љубљени ученик је водио рачуна о њој; заједно су ишли и до Ефеса, на Кипар, дошла је и до горе Атонске... Браћо и сестре, многа дела је учинила.

Имао сам благослов да 2016. године будем на светим местима, у врту Гетсиманском, где никакве речи не могу описати оно што око види. Како је она ходила, стабла су се њој нагињала и тако до данашњег дана остала. На дну Гетсиманије, где су сахрањени њени родитељи и заручник, била је положена у гроб. Чудом Божијим, апостоли су из разних крајева света дошли да присуствују њеном погребењу.

Апостол Тома, кога често називамо неверним, није био присутан, али је по промислу Божијем након три дана дошао. Зажелео је да целива свето тело Богомајке. Ученици Христови отворише гроб и видеше да нема тела Пресвете Богородице. Тако и ми сазнасмо да ју је њен Син подигао себи, у просторе Царства небеског, рајских насеља и свега онога што је Бог обећао и нама.

Браћо и сестре, и ми верујемо да када наши ближњи одлазе из овог света не нестају, већ да Господ узима њихове душе, и тако чекају васкрсење мртвих. То су наша једина утеха и нада. Зажелех вам рећи бар нешто у шта се може веровати. У мојој глави само су туђе речи или мисли. Верујем истински да данас, на овом месту, осећамо да је Бог са нама. Осећам да је и Пресвета Богородица данас са нама и да чује наше молитве. Ако је Бог са нама ко ће против нас? Та истинска вера ће учинити да и ово предложено жито и хлеб буду освештани, да би се и наша тела осветила.

Наш смисао живота и чежња да трајемо требало би да буде усмерена на то да дотакнемо Христа; да се наше смртно, пролазно, болесно, дотакне онога који је моћан и лекар и душе и тела – онога ко је најбогатији на свету. Бити богат значи имати Бога у себи.

Браћо и сестре, нека лепота ове службе и присуство Духа Светога део Бога усели у свакога од нас. Када изађемо изван врата ове свете Цркве, нека људи виде наша добра дела и прославе оца нашег који је на небесима. Још једном хвала драгом владици, вашем старешини и свима вама који сте ми указали велику част. У име свих њих, желим да данашњи дан буде благословен у овом граду, Шумадијској епархији и вашим домовима. Нека све ваше молитве буду услишене и благословене. Амин!»

Беседа протојереја – ставрофора Милића Драговића, пароха Трећег ужичког и старешине храма Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу

Радост евхаристијског сабрања у препуном Саборном храму употпунио догађај значајан за Цркву Божију у Шумадији. У чин чтеца са правом ношења орара, рукопроизведен је Павле Гашић, син протођакона Ивана Гашића, секретара Епархијског Управног одбора.

Светој Архијерејској Литургији присуствовао је и Градоначелник града Крагујевца Господин Никола Дашић, Начелница шумадијског Управног округа Госпођа Биљана Стошић, помоћник Градоначелника за сарадњу са црквама и верским заједницама Господин Мирко Чикириз, председник Црквене општине Крагујевачке Господин Мирослав Брковић,

Радост празника употпуњена је приступањем великог броја верног народа Светој Чаши. После свечане литије око Саборног храма коју је предводио Преосвећени Владика са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито. Празнично славље је настављено послужењем за верни народ. Све ово је уприличено захваљујући домаћину ове храмовне славе господину Дејану Чоловићу и његовој породици.

протојереј Срећко Зечевић