После прочитаног јеванђелског зачала преосвећени владика Јован се обратио верном народу беседом:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, данас наша Црква, богослужењем, химнама, песмама и молитвама, одаје поштовање празника Успења Пресвете Богородице. Црква увек припрема своје вернике пред велике празнике богослужењима и житијама да би се онио што присније упознали и припремили за слављење тога великог празника. Црква, наравно, наставља и даље да своје вернике држи у сећању и значају тога празника и ето, као што рекох , данас одајемо поштовање празника Успења Пресвете Богородице. Велики је значај Мајке Божије у улози домостроја Божијега, плана Божијег којим Бог спасава род људски. Видећемо код светих отаца да кажу да ништа Господ Христос није учинио, а да ту није присутна Пресвета Богородица. Заиста, браћо и сестре, да ње није било не би ни Господ наш Исус Христос био рођен на земљи. Да ње није било ми не бисмо ко је и какав је Бог коме се ми молимо и коме се клањамо. Да ње није било ми не бисмо знали ко је и какав је прави човек, јер правог човека је родила Богородица. Дакле, Он је човек али Он је и богочовек. Да ње није било ми не бисмо знали какав је смисао нашег рађања овде на земљи, а можемо и рећи какав је смисао наше смрти, нашег успења и нашег уснућа. Ми данас певамо у част Пресвете Богородице, у част њеног Успења, и појемо онај дивни тропар где се каже: У рођењу си своме сачувала своју девственост, у свом упокојењу ниси оставила овај свет, преминула си ка животу ти која си мајка живота – јер она је родила Спаситеља нашега живота. Она је родила Господа нашег Исуса Христа. Заиста, браћо и сестре, у ових неколико речи је исказана велика и света тајна Пресвете Богородице и Тајна њеног рођења силом Духа Светога, рођење јединородног Сина, Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Творца неба и земље. Она се упокојила али није оставила овај свет јер благодат Божија која се уселила у њу онда када јој је Архангел Гаврило јавио ту радосну вест да ће зачети и родити сина силом Духа Светога, она од оног тренутка, иако збуњена и не зна шта се догађа, она се не противи. То је благослов Божији за род људски што се она није успротивила већ је рекла: Нека ми буде по речи твојој. Тиме је показала смирење и смирење је то које је њу учинило Богородицом. Показала је и послушност и у исто време веру у речи Светог Архангела Гаврила јер то у ствари и нису биле његове речи већ речи Божије. Њен благословени лик и њено биће је оставила она међу нама. Узнела се на небо. Син је узнео на небо као што се и Он вазнео на небо али је остао овде у Цркви својој. Онда можемо тек схватити зашто једино у Православној Цркви после Христа прво место заузима Пресвета Богородица. Зато је у Православној Цркви њој испшевано много химни и много тропара, песама. Зато је њој у Православној Цркви највише посвећено храмова где род људски жели да на тај начин ода своју захвалност Мајци Божијој. Њено биће је остало међу нама ради наше утехе и путоказа нама и нашим стопама. Данас се поједини угледају на оне холивудске звезде и глумце, на разне личности које успевају да својим вештринама заведу људска срца, особито младих. Ни њих не смемо да презиремо јер су и они ликови Божији али треба да схватимо шта је важније и потребније. Треба да схватимо на кога треба да се угледамо. Треба да се угледамо на Бога, на Пресвету Богородицу, на светитеље. Треба да се угледамо на доброг и поштеног човека. На човека домаћина јер када кажемо домаћин подразумевамо човека који зна да влада собом и управља собом, а у исто време зна да управља и својим домом. Када кажемо домаћин подразумевамо човека који заиста ради на себи. Домаћина који обрађује њиве да би сејао семе и да би то семе узрастало, доносило плодове и храни своју породицу. Не да се угледамо на лење људе или на оне који мисле да им не треба више ништа. Нама стално треба Бог, Црква, Христос и Свете Тајне и Свете врлине али не можемо ништа од тога да задобијемо без труда, напора и зноја. Зато је правом домаћину лице стално у зноју зато што зна да је најслађа кора хлеба када се заради у зноју свога лица, а не са туђих леђа. На првом месту, браћо и сестре, ми треба да радимо на нашем спасењу. Зато и кажем да ми који смо хришћани, нарочито наше мајке, наше сестре, наша деца у свим временима смо призвани да се угледамо на Пресветувету Дјеву и у њеном животу и њеном служењу Богу. Како је она која је родила Бога служила Њему, а ми би се итекако погордили. Да се угледамо на њено скромно понашање. Најблаженија, најсветија, најчистија али скромна. И то Бог гледа. Управо на нашу скромност, а скромности нема тамо где нема смирења. Пресвета Дјева је углед нашег живота и зато било шта да радимо у животу треба да се запитамо да ли је то сагласно са животом Пресвете Богородице. Ако није онда је сваки од нас призван да се поправља и да се врати њој која је мајка живота и њеном светом и свештеном примеру. Ако немамо пример светих људи испред себе онда ћемо бирати људе који нама одговарају. Живимо тако да нас Бог хвали, а када нас Бог хвали похвалиће нас и људи. Не тражимо хвале од људи, тражимо хвалу од Бога.

У Јеванђељу смо данас чули причу о Марти и Марији које су, како кажу Свети Оци, као разум и осећање. Једно без другог не постоји. У ствари једно без другог није потпуно. Слушкиња је она која расуђује. Две су особе али истовремено два су лица једне особе. Марта ради и не губи време. То Бог благосиља али, браћо и сестре, Марија седи код ногу Исусових и слуша Његову беседу. Коју је Господ похвалио? Марију. Она је, каже, бољи део изабрала јер је слушала реч Божију, повињавала се речи Божијој, живела је речију Божијом. Слушати значи бити послушан. Онај који те не послуша немој му ни говорити ништа. Свети Оци то лепо кажу: Онај који ти не тражи савет немој му ни давати јер ћеш онда још више изазвати његов гнев према себи. Безумника туцај у ступи – премудри Соломон каже – његово безумље неће отпасти од њега. Покарај мудрога биће ти захвалан, а покарај оног другог изазваћеш његов гнев.

Да се помолимо Мајци Божијој, чије оданије данас празнујемо, да нам она буде наша заштитница, наша молитвеница, наша посредница пред Богом. Када се молимо светитељима не кажимо: Спаси нас светитељу – али за Богородицу кажимо: Пресвета Богородице спаси нас – ето нам тако једне кратке али веома садржајне молитве. Не треба нам за то ни школа ни факултети и не знам шта. Те три речи може и неписмен човек да изговори али је важно да их изговара. Да би се човек молио и да би молитва била примљена треба да имамо управо то смирење које је имала Мајка Божија која је показала смирење и рекох и понављам, то смирење је њу учинило Богородицом. Смиримо се пред Богом, смирићемо се и пред људима. Не смиримо ли се пред Богом нисмо смирени ни пред људима. Зато људи веома често падају у афекат јер немају смирења, немају ту благодат. Напустила их је благодат, а човек без благодати јели човек? Не знам.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Преосвећени владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић