Учешће у Светој Литургији су узели и Његово Краљевско Височанство принц Филип и принцеза Даница, принц Михаило и принцеза Љубица Карађорђевић.

Након прочитаног Јеванђеља, Епископ Јован је рекао:

„У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, сабрали смо се данас у овој прелепој цркви посвећеној Светом великомученику Георгију да бисмо служили Божанствену Литургију. Као што знате, Литургија се служи и за живе и за мртве. Литургија се служи у спомен онога што је Господ учинио ради нас и нашег спасења. Све оно за шта се молимо и за кога се молимо, осећамо да је присутан са нама, јер га молитвено призивамо и тако сведочимо да смо једно у Господу, како често говори Свети апостол Павле. Ми данас служимо Литургију и сећајући се, првенствено, љубави Божије указане нама, сећамо се и наших предака, међу којима је и Краљ Александар коме чинимо спомен. Божанствена Литургија почиње предивним возгласом: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа. На почетку сваке Литургије призивамо Свету Тројицу. Одмах након овог возгласа почиње, такозвана, јектенија, прозбе, међу којима се молимо за свако место, град и крај. На ту прозбу народ одговара Господе помилуј. У тим речима се састоји све што је човеку неопходно и за овај и за живот вечни. Када кажемо „Господе помилуј“, као да изговарамо „Господе спаси, Господе помози, Господе сачувај“. Ово је позив да се молимо за свако место град и крај. Дивно се о хришћанима изразио један свети човек из другог века који говори да су хришћанима стране све ствари овог света, али они се са љубављу моле за све око њих, за град и земљу где се живи. Заиста, браћо и сестре, својим молитвама хришћанин призив благослов Божији на место где пребива. Црква се моли за свако место где се служи Божанствена Литургија. Чак ће и свет постојати све докле се у њему служи Литургија. Када нема Литургије, онда ни света неће бити. Црква се моли за свако место и ове прозбе које чујемо у Цркви, откривају нам карактер Цркве и духовни принцип који у све нас усађује веру. То све говори да хришћанин не сме да буде равнодушан ни према чему – ни према месту где живи, ни према онима са којима живи. Хришћанин треба да осећа сваког човека као себе. Не треба да нам буде свеједно да ли је у нашем дому, граду, селу све у реду или није. Треба да се молимо да све буде како треба. Нама за све треба благослов Божији. Треба да верујемо и да веру потврђујемо својим делима. Треба живети љубављу и благословом Божијим. Неопходно је не просто знати за љубав Божију, већ осећати њу у себи. Какву корист имамо ако знамо за љубав, али не осећамо? Када дође право осећање, онда и непријатеља можемо волети, према Христовим речима. Често нам је тешко да волимо и оне који нас воле, а тек оне који нас не воле. Управо у томе јесте виши степен хришћанског живота. Према учењу Цркве, највећи задатак хришћанина јесте да воли Бога, а тако и другог човека. Љубав је дар Божији, она је дошљак на овај свет. Њу је Господ Христос донео. До његовог доласка нисмо знали за праву љубав. Она се показује преко Крсне жртве. О љубави је најлепше говорио Свети Јован Богослов, ког данас прослављамо. Он каже: „Ако бих могао описати Бога једном речју, рекао бих да је Бог љубав“. Кроз ову љубав можемо спознати тајне и овога и онога света. Такву љубав је имао и наш Краљ Александар за чије се спасење данас молимо. Он је као прави владар подједнако волео свако место у својој земљи. То је прави владар! Да воли и да се моли за свако место, да воли и да се моли за свакога човека. Бог вас благословио!“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије, Епископ Јован је са свештенством служио помен Краљу Александру Карађорђевићу, молећи се за спасење његово и спасење читаве династије Карађорђевић.