Епископ је у проповеди говорио врло надахнуто:

“У име Оца, и Сина, и Светога Духа!

Браћо и сестре, срећан данашњи празник покрова Мајке Божије! Срећна слава овом храму, братству и свима вама који сте дошли да прославимо празник Мајке Божије, да је замолимо да нас она непрестано покрива својим омофором. Нама треба покров Мајке Божије, браћо и сестре. Треба нам јер смо ослабили. Ослабили смо у вери. Ослабили смо у доброчинствима. Ослабили смо у ревности за Цркву Божију и уопште. Али имамо наду и имамо веру да Бог и Мајка Божија неће никада оставити оне који се моле Богу и Мајци Божијој. И одувек је Црква Православна, браћо и сестре, Пресвету Богородицу као покровитељицу, као заштитницу Рода хришћанскога, која својим ходатајством, својим заступништвом, заступничким молитвама, умилостивљава Бога према нама грешнима. Заиста многа чуда Пресвета Богородица је чинила за живота, а још много више после њеног земаљског живота. Скоро да је немогуће побројати њену помоћ коју је она упућивала и упућује, како појединцу тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. И зато је у праву црквени песник који каже: “Лакше је избројати песак у мору, него побројати чуда и помоћ Мајке Божије“. Е па кад ово знамо, браћо и сестре, немамо разлога да не будемо добри, немамо разлога да губимо наду, да губимо веру. Немамо разлог да падамо у очајање због овога или због онога што нас сналази у животу. Кад имамо Мајку Божију која се моли Сину своме и Богу њеном и Богу нашем за нас. Као што права мајка покрива породицу своју – штити их – она шири руке да закрили, да загрли своју чељад, тако исто и Мајка Божија, браћо и сестре, шири руке да закрили, да нас загрли – цео род људски – онај род који верује у Бога и који верује у њеног и нашег Спаситеља. Пресвета Богородица чији покров данас прослављамо била је од Бога удостојена и изабрана од рода људскога, браћо и сестре, управо због свог богоугодног живота, због њеног служења Богу док је била у Јерусалимском храму. Дакле ту је она, у том Јерусалимском храму, браћо и сестре, слушала реч Божију и испуњавала заповести Божије. Зато имамо код пророка Исаије где каже – када је арханђел Гаврило дошао да јој јави радосну вест да ће она родити Спаситеља света, каже да је она управо читала Свето писмо, и то баш оно место пророка Исаије где каже тамо: „Девојка ће затруднети и родити сина и наденуће му се име Емануил, што значи – с нама је Бог“. Ево видите како ништа у животу не бива без промисла Божијег. Па ни наша страдања не бивају без промисла Божијег. А да не говоримо да ни радост наша не бива без промисла Божијега. Дакле, Пресвета Богородица је, живећи у храму - како кажу Свети Оци - она је сва постала Духа Светога. Она је у себи имала све плодове Духа Светога. Оне плодове о којима каже апостол Павле – шта су то плодови Духа Светога – па набраја: вера, нада, љубав, смиреност, кротост, уздржљивост, послушност. Дакле, она је, браћо и сестре, постала обиталиште Бога. Пазите – обиталиште Бога живога. Постала је својом послушношћу Богу, она је, браћо и сестре, послужила домостроју. Другим речима, послужила је плану Господа нашег Исуса Христа. Зато опет Свети Оци кажу да Господ Исус Христос ништа није учинио у овоме свету док то није ишло преко Пресвете Богородице, као мајке и Његове и наше. Дакле, браћо и сестре, Пресвета Богородица је носила у утроби својој Господа Христа. А Свети Оци кажу – она је носила Христа у утроби својој, а Христос је носио њу. Пазите – како то све бива кад је све у благодати Духа Светога, браћо и сестре. Данашљи празник нам открива дубину промисла Божијега, дубину Цркве Божије и дубину тајне покрова Божијега. Да – постоји покров Мајке Божије, постоји покров Божији, браћо и сестре. И онај хришћанин који стално осећа да живи под покровитељством самога Бога – Христа, под покровитељством Пресвете Богородице, ништа не може да му науди у овоме свету. Јер је закриљен, јер је покривен. Али ни Бог ни Мајка Божија нас не приморавају – никога од нас – хоћемо ли бити под покровитељством Божијим ни њеним, или ћемо бити под покровитељством својим, на свој начин; или ћемо - не дај, Боже– бити под покровитељством онога што није са Богом. Дакле, браћо и сестре, Пресвета Богородица нас у векове покрива и заступа богомајчниским покровом. Њено крило је најтоплије крило. Сви ми знамо, били смо деца, је ли? Па смо увек осећали како је топло мајчино крило. А како ли је тек топло крило Мајке Божије. Оно је толико велико, браћо и сестре – крило Мајке Божије – да на њеном крилу може цео свет да стане. Нама то сигурно, нашом људском логиком, то је неоствариво; али, немојмо све гледати људском логиком. Гледајмо логиком Цркве, логиком Светих Отаца, логиком Бога, браћо и сестре. Њено је, кажем, крило толико широко, њен загрљај је толико широк, да заиста само неразуман човек због своје гордости, због своје сујете, због своје славе, неће осетити потребу да уђе у загрљај Мајке Божије. Јер све оно што је у загрљају Божијем и што је у загрљају Мајке Божије, браћо и сестре, то ће бити спасено. Све оно чега се Христос дотакне и ко се Христа дотакне и Мајке Божије биће спасен. Они ће нам дати снаге и моћи да се поправљамо, да се исправљамо, да се кајемо, да се исповедамо, да живимо - једном речју – хришћанским животом. Дакле, браћо и сестре, Пресвета Богородица је примила Бога у себе да бисмо ми могли да се обожимо и да се спасемо, како је то говорио Свети владика Николај. Она нас је са Богом сродила. То је врло важно да знамо – јер је она Мајка свих нас као што је мајка мајка све деце у породици, тако је и Мајка Божија мајка свих нас; и она нас је, браћо и сестре, са Богом, као што рекох, сродила; и не само сродила, она нас је са Богом ородила. Она је мост којим је Бог сишао на земљу и мост којим ћемо ми, или они који се удостоје, узићи на небо; и тамо ћемо видети и Христа, и Бога Оца, и Бога Духа Светога, и Мајку Божију. Она је тај мост, кажем, и заиста ко не буде на том мосту, он ће се утопити, он ће пропасти. Као што знамо она ћуприја - бар ми стари знамо шта је ћуприја, је ли – кад је крхка, кад је трула, станеш – паднеш. Али кад станеш на мост, онда осећаш сигурност. И зато и ми докле год будемо осећали Бога у себи и Мајку Божију, и носили их у својим срцима, ми ћемо бити снажни, јаки. Али зато ће наша сујета људска и гордост бити смирени, јер се и Бог у смирењу носи као што се и крст носи у смирењу, браћо и сестре. Ето тако је Бог, браћо и сестре, хтео да из љубави, да се преко Пресвете Богородице са нама сроди, да се Он од ње роди, и да се ми са Њим и са њом ородимо. Не може нико да каже: „Е па, Богородица, Бог је сродник овоме, мени није“. Ако си и дошао до тог сазнања, учини, човече, нешто да се ородиш са Богом, да се сродиш са Богом. Смири се пред Богом, смири се пред Црквом, смири се пред човеком. Јер само смиренима Бог даје благодат, а гордима се противи. Дакле, браћо и сестре, како је то лепо, како је то узвишено када човек осећа присуство Мајке Божије. А да би осетио он заиста треба да себе припреми за сусрет, и са Богом и са Богородицом. Дакле, браћо и сестре, и ми смо се овде, као што рекох већ једном - чини ми се, сабрали у овоме храму да прославимо Пресвету Богородицу, да прославимо њен празник покрова данас уствари шта ми прослављамо са овим празником? Ми, браћо и сестре, прослављамо духовно покровитељство, духовно посредништво, духовно заступништво пред Богом које, браћо и сестре, добијамо услед великог милосрђа и љубави Пресвете Богородице према нама. Према виђењу Светог Епифанија и његовог ученика Пресвета Богородица на данашњи дан, како то читамо у житијама, она је раширила свој Свети омофор, она је раширила свој покров над народом који је тада се био сабрао, као ми данас, у Влахеринсккој цркви у Цариграду, који се био сабрао, браћо и сестре, да се заклони под омофор Мајке Божије. А то је био разлог једног великог земљотреса, страшног земљотреса у Цариграду, и управо народ је дошао да се моли Богу, да Бог ускрати земљотрес. И тада су видели ови Свети људи како Мајка Божија шири руке и покрива оне који су дошли да се моле, браћо и сестре. То треба да нам буде порука на данашњи дан, да је Пресвета Богородица над нама и да она благосиља све оне који заслужују њен благослов. Да – благослов треба да залсужимо, браћо и сестре. А благослов није нешто што профано, нешто што је успутно. Благослов је благослов. И благослови Бог дан, и би дан, и све бива по благослову, браћо и сестре. Пресвета Богородица је свагда била и биће уз онога који је веран њеном божанском Сину. И који следујући Његов позив корача тим управо путем вечнога спасења. Према речима Светог Јована Златоустог Пресвета Богородица је прва наследница божанствених дарова и она зато дели дарове, браћо и сестре. Зато треба да се припремимо молитвом да бисмо и ми задобили дарове. Мајка подједнако дели дарове својој деци, па чак и оном детету које није добро, не би ли га тиме уразумила да постане бољи. Дакле, браћо и сестре, она дели дарове. Зашто? – Па зато што је дароватељка тих дарова и благослова људима који траже помоћ Божију и њену милост. Трудимо се, дакле, да се угледамо на Свете. Поготово на Пресвету Богородицу, која, када је - као што рекох - архангел Гаврило обавестио да ће родити сина, она је рекла: „Ево слушкиње Господње“. Није рекла: „Ево царице јер рађа Цара и неба и земље“, него је рекла: „Ево слушкиње Господње“. Погледајте смирења, браћо и сестре. И шта је уствари Богородицу учинило Богородицом? – Управо то смирење. Могла је она и да одбије Гаврилов позив, а шта би онда било са родом људским? Јел би дошао Господ у свет, браћо и сестре? Зато је преко ње дошао у свет. Али она је била послушна и рекла: „Нека ми буде по речи твојој“. Није она коментарисала то што јој је архангел Гаврило - како ми знамо, увек да нешто упућујемо, неке разговоре, и да не кажем оно друго кад с неким разговарамо и кад некоме нешто кажемо – није. Она је то у смирењу рекла: „Ево слушкиње Господње“. О, кад бисмо ми, браћо и сестре, имали таквог смирења. А можемо га имати само ако прекратимо своју гордост, своју сујету, свој его. Кад бисмо имали ту смиреност како бисмо могли на сваком кораку да осетимо присуство Мајке Божије и да осетимо како нас она покрива да не озебемо, браћо и сестре. Човек зебе од злобе, од пакости, од мржње, од неког високог умља. Зебе али не осећа. Зна да је нелагодно, а не тражи покров Мајке Божије, него тражи онај свој покров и свога ега, и своје гордости, а од тога не може да се загреје човек. Од тога човек још постаје више хладнији. А кад човек постане хладан према Богу, он постане хладан према самоме себи и прем другима. Дакле, треба да се трудимо, као што рекох, да будемо под покровитељством Мајке Божије и то је поука за нас да се, угледајући на Пресвету Богородицу и на све Свете, потрудимо да и ми заслужимо њен благослов. Ништа без заслуге не можемо добити. Не! Треба да заслужимо! Зато људи и траже и нека првенства и неке власти, а нису заслужили, а мисле да су заслужили. Јер у свом уму су тако схватили: „Не, ја сам заслужан“. Па Свети Оци су светитељи били па никад нису сматрали да су било за шта заслужни, браћо и сестре. Дакле, нама треба, браћо и сестре, да се угледамо на све Свете, да се угледамо на Пресвету Богородицу. Да се угледамо, браћо и сестре, на наше Свете претке, како су они служили Богу, Цркви и Мајци Божијој, да бисмо и ми могли да будемо – бар да их подржавамо у своме животу – да будемо онакви како Бог од нас тражи. А Бог, браћо и сестре, од нас очекује да урадимо оно што можемо да урадимо за своје спасење. Не, браћо и сестре, Он не траћи од нас више да чинимо него што можемо да чинимо. Мада човек увек ће да нађе неко своје оправдање да не учини више, па каже: “То је довољно“. Не тражи Бог да ми учинимо нешто више, али не смемо ни да учинимо мање. У свему томе, браћо и сестре, помоћи ће нам Бог зато кад нам је најтеже у животу. Да ли било да нас нађу невоље, патње, болести, муке, кад нам је најтеже да завапимо у молитви Пресветој Богородици и она ће нам притећи у помоћ. Оно кад су питали блаженопочившег покојног патријарха Павла – каже: „Ваша светости, хоће ли Бог помоћи нама?“ А он је одговорио: „Хоће ако буде имао коме“. Да, да – ако буде имао коме. Тако ће и Мајка Божија помоћи и нама ако будемо ми уз њу и са њом, браћо и сестре. Пуна је историја Цркве, браћо и сестре, Божије о тим милости и помоћи Божијој. И кад имамо веру и кад верујемо у Бога, и кад призивамо Мајку Божију Спаситеља нашега, онда, браћо и сестре, помоћи ће нам. Али зато треба да се смиримо пред Богом, пред Мајком Божијом и она ће нам помоћи.

Нека је срећан празник, нека је благословен празник, нека је благословен ваш долазак у овај Свети храм; и да стално, и кад изађете из овога храма, који је посвећен покрову Мајке Божије, да увек имамо духовног тог света - како је то дивно и колико има храмова у Православљу, па ето, Богу хвала, и у овом нашем, који су посвећени покрову Мајке Божије. Треба нам покровитељка света. Видите, ратови су са свих страна, невоље су са свих страна, дивљају са свих страна. Али је најстрашније када човек без Бога и Мајке Божије твори нешто. А сам себе упропашћује, сам себе гура у смрт. А нас Бог није створио за смрт него за вечност. Нека нам Мајка Божија помогне.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након причешћа свештенства и великог броја верника, пререзан је славски колач. Колачар, господин Никола Ђорђевић са породицом и братством храма Покрова Пресвете Богородице, старешином Дејаном Ђорђевићем, протојерејем и Радосавом Јаћимовићем, протојерејем, су приредили славску трпезу за све присутне.